Plovka kašikara

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Plovka kašikara
Northern-Shoveler Anas-clypeata.jpg
Mužjak
Naučna klasifikacija edit
Unrecognized taxon (fix): Anatinae
Genus: Anas
Species: A. clypeata
Binarno ime
Anas clypeata
(Linnaeus, 1758)
Anas clypeata distribution map.png
Areal raspostranjenja plovke kašikare
plavo : Areal gnežđenja (leto)
crveno : Areal van sezone gnežđenja (zima)
Anas clypeata dis.PNG
Evropsko rasprostranjenje.      Rasprostranjenje tokom leta     Raspostranjena tokom cele godine     Raspostranjenje tokom zime
Sinonimi

Spatula clypeata Linnaeus, 1758

Plovka kašikara (lat. Anas clypeata) obična je i široko rasprostranjena vrsta patke. Gnezdi se u severnim delovima Evrope i Azije i širom Severne Amerike,[2] a zimu provodi u Južnoj Evropi, Africi, Indijskom potkontinentu, Jugoistočnoj Aziji, Centralnoj i Južnoj Americi. Retko se sreće u Australiji. U Severnoj Americi se gnezdi oko južne i zapadne obale Hadsovog zaliva, na jugu do Velikih jezera, na zapadu do Kolorada, Nevade i Oregona.[3][4]

Plovka kašikara je vrsta koja je obuhvaćena Sporazumom o zaštiti afričko-azijskih migratornih ptica močvarica (AEWA).[5] Konzervacioni status vrste na globalnom nivou je najmanje zabrinjavajući.[1]

Taksonomija[uredi - уреди | uredi kôd]

Ova vrsta je prvi put formalno opisana od strane švedskog prirodopisca Karla Linea 1758. godine u njegovom 10. izdanju Sistema prirode, Systema Naturae. On je prvi upotrebio binomijalno ime za ovu vrstu — Anas clypeata.[6] U molekularno-filogenetičkim komparativnim analizama mitohondrijalnih DNK-a sekvenci, publikovanih 2009, pronađeno je da je rod Anas nemonofiletskog porekla.[7] Rod je posledično bio podeljen na 4 roda u okviru 10 vrsta. Plovka kašikara je premeštena iz dotadašnjeg roda Anas u novi rod Spatula.[8] Ovaj rod je originalno bio predložen za ovu vrstu od strane nemačkog zoologa Fridriha Bojla još 1822. godine.[9][10] Ime Spatula je latinskog porekla i znači "kašika" ili "spatula". Specijski epitet dolazi od latinske reči clypeata, "štitonoša" (od clypeus, što znači "štit").[11]

Ne postoje podvrste u okviru ove vrste danas. Fosilni ostaci sličnih vrsta nađeni su u ranim pleistocenskim naslagama u Dursunlu u Turskoj. Ne postoji način da se dokaže veza između ovih ptica i današnje kašikare, iako je sličnost morfoloških karaktera velika. Razlike koje se uočavaju su možda uzrokovane time da su vrste bile srodne ili deo paleopodvrsta ili je razlog postojanja razlike individualna varijabilnost koja odlikuje sve recentne životinje.[12]

Opis[uredi - уреди | uredi kôd]

Plovka kašikara, mužjak u letu.
Ženka se isteže

Vrstu je nemoguće pomešati sa ostalim patkama zbog prepoznatljivog, kašikastog kljuna. Mužjak u sezoni gnežđenja ima iridescentnu tamnozelenu glavu,[13] bele grudi i kestenjastobraon obojen stomak i bokove. U letu se, po otvaranju krila, uočava svetloplavi rameni pojas, odvojeno od zelenih sekundarnih letnih pera belom ivicom od pokrova letnih pera. U rano proleće, mužjacima se pojavljuje polumesečasta šara sa obe strane lica.[4] Za vreme negnezdećeg perioda mužjak podseća na ženku (eklipsna forma).

Ženka je obojena kao i ostale ženke pataka,[13] mada je najsličnija ženkama gluvara, ali ono što je upečatljivo je kašikasti veliki kljun.[4] Ženkama je prednja strana krila, ono što je kod mužjaka plavo obojeno, obojena sivo.

Ovo je 48 centimetara dugačka ptica, sa rasponom krila od 76 centimetara i masom od oko 600 grama.[3]

Ponašanje[uredi - уреди | uredi kôd]

U letu
Grupa kašikara

Kašikara se hrani brbotanjem u potrazi za biljnom hranom, slično ostalim neronećim vrstama pataka. Ona upotrebljava svoj visokospecijalizovani kljun za pretraživanje vode i vodenog dna u potrazi za beskičmenjacima. Njen široko spljošteni kljun je opremljen malim rožnim lamelama, češljolikim strukturama na ivici kljuna koja služe kao sita da procedi vodu i biljni materijal i omogući ptici da sakupi rakove i planktonske organizme. Ova adaptacija je prednost u odnosu na kljunove drugih pataka, pa ova vrste tokom većeg dela godine nema konkurente za hranu. Omiljena staništa su mesta sa muljevitom podlogom, bogata beskičmenjacima.[13]

Kašikara više voli da se gnezdi na travnatim površinama daleko od otvorene vode. Njeno gnezdo je plitka rupa na tlu, obložena biljnim materijalom i paperjem. Ženka obično poleže oko devet jaja. Mužjaci su veoma teritorijalni tokom sezone parenja i odgoja mladih, braneći svoju teritoriju od konkurentskih mužjaka. Mužjaci mogu imati jako složene i zahtevne činove udvaranja, kako na vodi, tako i u vazduhu. Nije čudno da veliki broj mužjaka bude oko jedne ženke. Bez obriza na njihovu jaču građu, kašikari su spretni letači.[13]

Ovo je dosta tiha vrsta. Mužjaci imaju duboko klepetasto oglašavanje, dok se ženke oglašavaju slično gakanju ženki gluvare.

Stanište i raspostranjenje[uredi - уреди | uredi kôd]

Jaja, muzejska kolekcija

Ptica otvorenih vlažnih površina, kao što su vlašna travnata staništa ili močvare sa emerznom vegetacijom. Gnezdi se širom Evroazije, zapadne Severne Amerike i oko Velikih jezera u SAD-u.[14]

Zimu provodi u južnoj Evropi, Africi, Indijskom potkontinentu, severnoj Južnoj Americi, Malajskom arhipelagu[2], Japanu, Brazilu[15] i drugim oblastima. Ove koje zimiju na indijskom potkontinentu se odmaraju na vodoplavnim livadama Himalaja pre nego što nastave put dalje do toplih regiona.

Izrazito je migratorna vrsta i zimuje dosta južnije od svog arela gnežđenja. Jako retko se sreće kao lutalica u Australiji, Novom Zelandu i južnoj Africi.[16] Nije društvena vrsta, pa obrazuje manja jata nego ostale vrste srodnih pataka. Populacije su stabline od 1960-ih i procenjena brojnost na globalnom nivou je oko 5 miliona ptica (2015).[13]

Galerija[uredi - уреди | uredi kôd]

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. 1,0 1,1 Šablon:IUCN
  2. 2,0 2,1 Clements, James (2007). The Clements Checklist of the Birds of the World. Ithaca: Cornell University Press. 
  3. 3,0 3,1 Floyd, T. (2008). Smithsonian Field Guide to the Birds of North America. NY: Harper Collins. https://archive.org/details/smithsonianfield0000floy. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Dunn, J.; Alderfer, J. (2006). National Geographic Field Guide to the Birds of North America (5th izd.). 
  5. „Anas clypeata”. AEWA. http://www.unep-aewa.org/en/species/anas-clypeata. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  6. Linnaeus, C. (1758) (latinski). Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis, Volume 1 (10th izd.). Holmiae:Laurentii Salvii. str. 124. http://biodiversitylibrary.org/page/727029. 
  7. Gonzalez, J.; Düttmann, H.; Wink, M. (2009). „Phylogenetic relationships based on two mitochondrial genes and hybridization patterns in Anatidae”. Journal of Zoology 279: 310-318. DOI:10.1111/j.1469-7998.2009.00622.x. https://archive.org/details/sim_journal-of-zoology_2009-11_279/page/310. 
  8. Gill, Frank; Donsker, David, ur. (2017). „Screamers, ducks, geese & swans”. International Ornithologists' Union. http://www.worldbirdnames.org/bow/waterfowl/. Pristupljeno 23. 7. 2017. 
  9. Boie, Friedrich (1822). „Generalübersicht” (nemački). Isis von Oken: Col 564. http://biodiversitylibrary.org/page/27515513. 
  10. Mayr, Ernst, ur. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd izd.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. str. 460. http://biodiversitylibrary.org/page/16109100. 
  11. Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 111,361. ISBN 978-1-4081-2501-4. https://archive.org/stream/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling#page/n111/mode/1up. 
  12. Louchart, Antoine; Mourer-Chauviré, Cécile; Guleç, Erksin; Howell, Francis Clark; White, Tim D. (1998). „L'avifaune de Dursunlu, Turquie, Pléistocène inférieur: climat, environnement et biogéographie” [The avifauna of Dursunlu, Turkey, Lower Pleistocene: climate, environment and biogeography] (francuski). Les Comptes rendus de l'Académie des sciences IIA 327 (5): 341–346. DOI:10.1016/S1251-8050(98)80053-0. 
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 „Northern Shoveler”. Ducks Unlimited. http://www.ducks.org/hunting/waterfowl-id/northern-shoveler. 
  14. Birds of Eden - Northern Shoveler Retrieved March 2, 2017
  15. Brazil, Mark Ducking out for a nature moment October 20, 1999 Japan Times Retrieved March 2, 2017
  16. Spatula clypeata na BirdLife.org ((en))

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi kôd]

Commons-logo.svgU Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Spatula clypeata
Wikispecies-logo.svgWikivrste imaju podatke o: Plovka kašikara

Šablon:Identifikatori taksona