Perrenatna kiselina

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Perrenatna kiselina
strukturna formula
model molekula
IUPAC ime
Drugi nazivi hidratisani renijum(VII) oksid
Identifikacija
CAS registarski broj 13768-11-1 YesY
ChemSpider[1] 21106462 YesY
MeSH Perrhenic+acid
RTECS registarski broj toksičnosti TT4550000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H4O9Re2 (osnovno)
HO4Re (gas)
Molarna masa 251.2055 g/mol
Agregatno stanje bledožuta supstanca
Gustina ?
Tačka topljenja

°C (? K)

Tačka ključanja

sublimira

Rastvorljivost u vodi rastvorljiva
Struktura
Geometrija molekula oktaedar-tetraedar (osnovno)
tetraedar (gas)
Opasnost
Opasnost u toku rada korozivna
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
0
 
R-oznake R34
S-oznake S26, S36/37, S39, S45
Tačka paljenja ne gori
Srodna jedinjenja
Сродна једињења Re2O7, Mn2O7



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Perrenatna kiselina je neorganska kiselina opšte formule H4O9Re2 pri čemu je oksidacioni broj renijuma +7.

Dobijanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Dobija se u reakciji renijum(VII) oksida sa vodom[2]:

Re2O7 + H2O → 2H+ + 2ReO2

Svojstva[uredi - уреди | uredi izvor]

To je čvrsta kristalna supstanca, tamnocrvene boje. Rastvor kiseline u vodi je bezbojan. U tom rastvoru kiselina je veoma disosovana. Ukoliko se rastvor isparava, na kraju će zaostati odgovarajući renijumov oksid, bez da se u međuvremenu nagradi bezvodna kiselina.[2][3][4]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  2. 2,0 2,1 Filipović I. & Lipanović, S. (1982.) Opća i anorganska kemija. Školska knjiga: Zagreb.
  3. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 
  4. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. http://www.merckbooks.com/mindex/online.html. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]