Operacija Albia
Operacija "Alba" ili "Albia" je bila operacija italijanske vojske protiv dalmatinskih partizanska na planini Biokovo, vođena između 12. avgusta i 2. septembra 1942. godine.
U vremenu od 29. avgusta do 3. septembra 1942. godine za operaciju je angažovano i 680 hercegovačkih četnika iz kvislinških formacija MVAC.[1]
Pozadina[uredi | uredi kod]
Posle oslobođenja Livna, Vrhovni štab je, da bi pružio neposrednu pomoć dalmatinskim jedinicama, ostavio delove 1. proleterske brigade da zajedno sa jedinicama Srednjedalmatinskog NOP odreda i bataljonima »Vojin Zirojević« i »Starac Vujadin« dejstvuju na području Livna, Imotskog i Duvna, što je dovelo do priliva novih boraca i formiranja Duvanjskog bataljona, iako je taj kraj dotada bio pod velikim uticajem ustaša.
Tok operacije[uredi | uredi kod]
Zbog ofanzivnih dejstava ovih jedinica, naročito bataljona »Jozo Jurčević«, koji je dejstvovao u rejonu Biokova, Štab 2 italijanske armije bio je prinuđen da sa delovima divizija »Mesina« i »Bergamo« u sadejstvu sa ustaško-domobranskim i četničkim jedinicama sa tog područja preduzme operaciju »Albija« na partizanske jedinice na prostoriji Baška Voda, Zagvozd, Vrgorac, Metković i Ploče. Na Biokovu se tada nalazio bataljon »Jozo Jurčević«, oko Lovreča — Srednjedalmatinski odred, dok su delovi 1. proleterske i 4. crnogorske brigade vodili borbe na području Aržano, Studenci, Posušje, Lovreč.[2]
Italijani su 12. avgusta otpočeli nastupanje sa linije Metković — Ploče u pravcu linije Vrgorac — Zaostrog, paleći sela i ubijajući nevino stanovništvo. U drugoj polovini avgusta oni su preneli težište napada na Biokovo i prisilili bataljon »Jozo Jurčević« da se odatle prebaci u rejon Aržana. Pošto su smatrali da su »očistili« područje Biokova, Italijani su se 2. septembra povukli u polazne garnizone, ali su naneli veliku štetu tome kraju time što su u toku napada popalili desetine sela i pobili i zatvorili nekoliko stotina ljudi.[2]
Ratni zločini[uredi | uredi kod]
6. septembra 1942. godine komandant istočne Bosne i Hercegovine Petar Baćović je izvestio četničkog vođu Dražu Mihailovića o paljenju čitavih sela u jadranskom zaleđu:
Pre nekoliko dana 5 bataljona naših četnika krenulo je od Stoca i preko Ljubuškog i Imotskog izbili su kod Makarske na Jadransko more. Ovaj pokret izvršen je za nepunih 17 časova. Ova kaznena ekspedicija zapalila je i potpuno uništila 17 ustaških sela.[1][3]
Potom u izveštaju od 5. septembra 1942, major Petar Baćović dodaje nove pojedinosti o jezivim zločinima u izveštaju Dragoljubu Mihailoviću:
Naknadno dodajem, u vezi odlaska naše kaznene ekspedicije u Ljubuški i Imotski, da su naši četnici... između Ljubinja (treba Ljubuškog — prim. red.) i Vrgorca oderali živa tri katolička sveštenika. Naši četnici ubijali su sve muškarce od 15 godina na više. Žene i deca ispod 15 godina nisu ubijana. 17 sela je potpuno spaljeno.[1][4]
General Dragoljub Mihailović je bio veoma zadovoljan njegovim pokretom i zapovedio mu nova "čišćenja":
Zadovoljan sam sa Vašim izveštajem o izbijanju na more. Iskoristite ovu akciju da se postavi siguran kanal za vezu sa Dinarskom divizijom. [...] Posle ovoga za najkraće vreme Vi zajedno sa dinarcima treba da raščistite prostoriju između: Mostar — Konjic — Visoko — Travnik — Jajce — Livno. Dinarce postaći na jači rad i što hitniju organizaciju i aktivnu borbu protiv komunista i ustaša.[5]
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 https://www.znaci.org/00001/4_14_1_166.htm
- ↑ 2,0 2,1 OSLOBODILAČKI RAT NARODA JUGOSLAVIJE - knjiga 1
- ↑ Arhiv VII, Ča, k. 222, reg. br. 29/5
- ↑ Arhiv VII, Ča, k. 170, reg. br. 51/3
- ↑ Izvod iz knjige poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 3. do 9. septembra 1942. godine