Olpidium brassicae
 | Ovaj članak je je siročić, jer je za njega vezano samo nekoliko ili nijedan članak. Molimo ubacite linkove na srodne članke; sugestije. (oktobar-листопад 2010) |
| Olpidium brassicae | |
|---|---|
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Fungi |
| Koljeno: | Chytridiomycota |
| Razred: | Chytridiomycetes |
| Red: | Chytridiales |
| Porodica: | Olpidiaceae |
| Rod: | Olpidium |
| Dvojni naziv | |
| Olpidium brassicae (Woronin) P.A. Dang., 1886 | |
| Sinonimi | |
|
Asterocystis radicis De Wild., 1893 | |
Olpidium brassicae je gljiva iz roda Olpidium, iz reda Chytridiales. Ova gljiva je parazit mladih biljaka kupusa. Na kupusu izaziva oboljenje korena i korenovog vrata, poznato pod nazivom „crna noga“. Ova gljiva, pri povećanoj vlažnosti zemljišta zaražava koren kupusa još dok se nalazi u toplim lejama. Zaražena biljka potamni, stanji se i počne da trune.
Ciklus razvića[uredi | uredi kod]
Ova vrsta vrši zarazu putem zoospora, koje imaju dugačak gladak bič na zadnjem kraju. Do infekcije dolazi tako što zoospore doplivavaju do površine korenove kore, prilepe se za nju i omotaju omotačem. Posle toga se sadržaj zoospore preliva u ćeliju epidermisa korena. U ćeliji epidermisa se jedro parazita više puta deli mitotičkom deobom, tako da nastaje višejedarna plazmatična masa. Ova plazmatična masa prelazi i u ostale ćelije korena. Posle toga se talus Olpidijum brasike zaodeva omotačem i u celosti pretvara u zoosporangiju (holokarpija). Novonastala zoosporangija na jednom kraju obrazuje cevast izraštaj koji dolazi do površine biljke. Gelifikacijom zida zoosporangije, zoospore izlaze napolje i mogu da zaraze novu biljku. Ceo ciklus razvića traje par dana, a može se ponoviti nekoliko puta. Pri zastoju u obrazovanju izraštaja zoosporangije, zoospore se ponašaju kao gameti i međusobno se slivaju. Spajaju se samo citoplazme zoospora, a ne i njihova jedra, tako da nastaje dvojedarni planozigot. Međusobno se mogu spojiti samo zoospore koje su nastale u različitim zoosporangijama. Ovako spojene zoosporangije plivaju pomoću dva biča dok se ponovo ne prilepe za epidermis kupusa. Kada se prilepi za kupus, parazit se obmotava zidom i gubi bičeve. Posle toga, pomoću enzima, probija ćelijski zid i kao plazmatična masa prodire u ćeliju. U ćeliji kupusa ova gljiva se obmotava debelim ćelijskim zidom zvezdastog oblika i postaje trajna spora (cista), koja može da preživi nepovoljne uslove. Ona se oslobađa raspadanjem ćelija korena. Kada opet nastupe povoljni uslovi, posle perioda mirovanja, spajaju se dva jedra u trajnoj spori. Posle toga dolazi do redukcione deobe, tako da opet nastaju haploidne zoospore, i ciklus kreće iz početka.
Mere zaštite[uredi | uredi kod]
Da bi se kupus zaštitio od Olpidijum brasike primenjuju se dezinfekcija zemljišta, ređa setva, dobro provetravanje i umereno zalivanje. Kada se bolest već pojavi, često se na površini leja nanosi sloj peska debljine od 2 do 4 centimetra, kako bi se na obolelim biljkama pojavili sekundarni koreni.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Ranković B. 2003. Sistematika gljiva. Kragujevac.