Nova Britanija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Nova Britanija (tok pisin Niu Briten, engl. New Britain, bivša Nova Pomeranija Neu Pommern) je najveće ostrvo Bizmarkovog arhipelaga. Pripada Papua Novoj Gvineji, i odvojeno je od ostrva Nova Gvineja Dampijerovim prolazom.

Satelitski snimak ostrva Nova Britanija

Dugo je oko 600 kilometra, široko 80 kilometra, i ima površinu od 35.145 kilometra kvadratnih, što ga čini tridesetosmim ostrvom po veličini na svetu. Ostrvo ima pet aktivnih vulkana i šesnaest koji su ugašeni ili uspavani. Najviši vrh ostrva ima 1438 metra nadmorske visine. Nova Britanija je podeljena na dve provincije: Istočna Nova Britanija čiji centar je Kokopo, i Zapadna Nova Britanija čiji centar je Kimbe.

Vilijam Dampijer, engleski istraživač je prvi evropljanin koji je posetio Novu Britaniju 27. februara 1700. i dao joj je ime Nova Britanija. U novembru 1884. Nemačka je proglasila svoj protektorat nad Novom Britanijom i promenila ime ostrva u Nova Pomeranija. Dana 11. septembra 1914. na ostrvu se odigrala jedna od najranijih bitaka Prvog svetskog rata, kada su se Australijske snage iskrcale na ostrvo. U to vreme Nova Pomeranija je činila deo Nemačke Nove Gvineje.

Na ostrvu živi 404.873 stanovnika (2000). Domorodačko stanovništvo Nove Britanije je podeljeno u dve grupe, Papuance koji žive na ostrvu već deset hiljada godina, i Austronezijance koji su stigli na ostrvo pre dve hiljade godina. Na ostrvu se govori deset papuanskih i oko četrdeset austronezijskih jezika, kao i tok pisin i engleski.


Koordinate: 5° 44' 20" JGŠ, 150° 44' 17" IGD