Nova Britanija

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu


Koordinate: 5° 44' 20" JGŠ, 150° 44' 17" IGD
Nova Britanija (tok pisin Niu Briten, engl. New Britain, bivša Nova Pomeranija Neu Pommern) je najveće ostrvo Bizmarkovog arhipelaga. Pripada Papua Novoj Gvineji, i odvojeno je od ostrva Nova Gvineja Dampijerovim prolazom.

Satelitski snimak ostrva Nova Britanija

Dugo je oko 600 kilometra, široko 80 kilometra, i ima površinu od 35.145 kilometra kvadratnih, što ga čini tridesetosmim ostrvom po veličini na svetu. Ostrvo ima pet aktivnih vulkana i šesnaest koji su ugašeni ili uspavani. Najviši vrh ostrva ima 1438 metra nadmorske visine. Nova Britanija je podeljena na dve provincije: Istočna Nova Britanija čiji centar je Kokopo, i Zapadna Nova Britanija čiji centar je Kimbe.

Vilijam Dampijer, engleski istraživač je prvi evropljanin koji je posetio Novu Britaniju 27. februara 1700. i dao joj je ime Nova Britanija. U novembru 1884. Nemačka je proglasila svoj protektorat nad Novom Britanijom i promenila ime ostrva u Nova Pomeranija. Dana 11. septembra 1914. na ostrvu se odigrala jedna od najranijih bitaka Prvog svetskog rata, kada su se Australijske snage iskrcale na ostrvo. U to vreme Nova Pomeranija je činila deo Nemačke Nove Gvineje.

Na ostrvu živi 404.873 stanovnika (2000). Domorodačko stanovništvo Nove Britanije je podeljeno u dve grupe, Papuance koji žive na ostrvu već deset hiljada godina, i Austronezijance koji su stigli na ostrvo pre dve hiljade godina. Na ostrvu se govori deset papuanskih i oko četrdeset austronezijskih jezika, kao i tok pisin i engleski.