Neva

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije


Koordinate: 59° 48' 27" SG Š, 30° 36' 15" IGD

Neva
Нева́
Sunset over Neva river.jpg
Lokacija
Države  Rusija
Hidrografija
Izvor
  – aps. visina
jezero Ladoga
m
Ušće Finski zaljev
Dužina 74 km
Hidrologija
Protok
  – srednji

2.600 m³/s
Sliv
  – površina

282.000 km²
Karta
Neva map.png
Sliv reke Neve

Neva (rus. Nevá) je reka u severozapadnom delu Rusije. Ističe iz jezera Ladoga i preko Sankt Peterburga se uliva u Finski zaljev (Baltičko more). Uprkos svojoj osrednjoj dužini, po protoku (količini vode) Neva je treća reka u Evropi (veće su samo Volga i Dunav).

Lev Lagorio: Mesečina nad Nevom (1898)

Geografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Neva je dugačka 74 -{km}-. Od toga 28 -{km}- prolazi kroz teritoriju grada Sankt Peterburga, dok ostalim delom reka teče kroz Lenjingradsku oblast. Od svog izvora, jezera Ladoga, Neva teče jugozapadno, potom dostiže svoju najjužniju tačku u blizini mesta gde se rekom Tosna uliva u nju, i onda menja pravac i teče ka severoistoku do Finskog zaljeva. Prosečna širina reke se kreće između 400 i 600 metara, a maksimalna širina dostiže 1.200 -{m}-. Prosečna dubina se kreće od 8 do 11 metara, a maksimalna iznosi 24 -{m}-. U basen reke Neve spadaju i jezero Ladoga i jezero Onjega, dva najveća jezera u Evropi. Basen reke Neva se prostire i van granica Rusije tako da njemu pripada i južni deo Finske.

Delta Neve[uredi - уреди | uredi izvor]

U delti reke Neve se nalaze brojna prirodna ostrva koja su razdeljena rukavcima reke i kanalima. Ova ostrva su istorijski deo grada Sankt Peterburg. Krajem XIX veka delta Neve se sastojala od 48 rukavaca i kanala, koji su obrazovali 101 ostrvo. U XX veku, usled zatrpavanja kanala i rukavaca rečnim nanosima, broj ostrva je značajno opao (ispod 42) Najveći rukavci su:

Najvažniji kanali su:

Najpoznatija ostrva su:

Pritoke[uredi - уреди | uredi izvor]

U reku Nevu se uliva 26 reka i rečica. Glavne pritoke su:

Gradovi na obali reke[uredi - уреди | uredi izvor]

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

U srednjem veku reka je bila deo trgovačkog puta velikog značaja povezujuću Baltičko more sa Volgom, a preko nje i sa Sredozemnim morem. Neva je bila poprište Bitke na Nevi (1240). Aleksandar Nevski, vladar Novgoroda je pobedio u toj bici spasavši rusiju od invazije i dobivši titulu Nevski.

Reka Neva u Sankt Peterburgu, 1753. godine

Plovidba[uredi - уреди | uredi izvor]

Neva je najseverniji deo plovnog puta Volga-Baltik, spoj između reke Volga i Baltičkog mora. Ovaj vodeni put je plovan, čak i za veoma velike brodove, i predstavlja važnu saobraćajnicu između Sankt Peterburga i Moskve.

Mostovi na Nevi[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Most Aleksandra Nevskog (rus. Most Aleksandra Nevskogo)
  • Boljšoj Obuhovskij most (rus. Bolʹšoj Obuhovskij most (Vantovyj most))
  • Volodarskij most (rus. Volodarskij most)
  • Dvorcovij most (rus. Dvorcovyj most )
  • Most Lejtenanta Šmidta (rus. Most Lejtenanta Šmidta)
  • Litejnij most (rus. Litejnyj most)
  • Most Petra Velikog (rus. Most Petra Velikogo)
  • Troickij most (rus. Troickij most)
  • Finski (Finljandskij) most (rus. Finlândskij most)

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]