Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) (slovenski: Nacionalni komite osvoboditve Jugoslavije; mak. Национален комитет за ослободување на Југославија) je za vreme Narodnooslobodilačkog rata bio najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti u Jugoslaviji, sa svim obeležjima narodne revolucionarne vlade.

Ustanovljen je posebnom odlukom AVNOJ-a (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije) na osnovu Deklaracije Drugog zasedanja. NKOJ se sastojao od predsednika, tri potpretsednika i potrebnog broja poverenika, a za svoj rad odgovarao je AVNOJ-u, odnosno Predsedništvu AVNOJ-a, koje je i imenovalo njegove članove.

Na prvoj sednici Predsedništva AVNOJ-a (30. novembra 1943.) imenovan je NKOJ — prva revolucionarna vlada s maršalom Jugoslavije Josipom Brozom Titom na čelu. Sedište NKOJ je bilo u Drvaru (do kraja maja 1944.), na Visu (od maja do oktobra 1944), a zatim u Beogradu sve do 7. marta 1945, kada je na osnovu sporazuma Tito–Šubašić, ukinut i formirana Privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije pod predsedništvom Josipa Broza Tita.

Aktivnost NKOJ-a održavala se u složenim uslovima NOR-a, kako na različitim sektorima unutrašnjeg života (snabdevanje vojske na ratištima i stanovništva, obnova razorene privrede u oslobođenim krajevima, saobraćaja i dr.) tako i u širokoj spoljnopolitičkoj delatnosti u vezi sa međunarodnim priznanjem nove Jugoslavije.

Članovi NKOJ-a[uredi - уреди | uredi izvor]

Članovi Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije od 29. novembra 1943. do 7. marta 1945. godine:

Resor Ime i prezime
Predsednik NKOJ-a Maršal Josip Broz Tito
Potpredsednik NKOJ-a Edvard Kardelj
Potpredsednik NKOJ-a Vladislav Ribnikar
Potpredsednik NKOJ-a Božidar Magovac, do 30. avgusta 1944, a potom Franjo Gaži
Poverenik za informacije Vladislav Ribnikar
Poverenik za spoljne poslove Josip Smodlaka
Poverenik bez porfelja i pom. pov. za s. poslove dr Vladimir Bakarić
Poverenik za narodnu odbranu Maršal Josip Broz Tito
Poverenik za unutrapnje poslove Vlada Zečević
Poverenik za prosvetu Edvard Kocbek
Poverenik za narodnu privredu Ivan Milutinović
Poverenik za finansije dr Dušan Sernec
Poverenik za saobraćaj Sreten Žujović
Poverenik za narodno zdravlje dr Milivoj Jambrišak, do 10. decembra 1943, a potom dr Zlatan Sremec
Poverenik za ekonomsku obnovu Todor Vujasinović
Poverenik za socijalnu politiku dr Anton Kržišnik
Poverenik za sudstvo Frane Frol
Poverenik za ishranu Mile Peruničić
Poverenik za građevine dr Rade Pribićević
Poverenik za šume i rude Sulejman Filipović
Poverenik za poljoprivredu Mane Čučkov
Poverenik za trgovinu i industriju Andrija Hebrang
Poverenik za trgovinu i snabdevanje ing Nikola Petrović

Pošto zbog ratnih prilika svi članovi NKOJ-a nisu bili na okupu, Predsedništvo AVNOJ-a je imenovalo:

Literautra[uredi - уреди | uredi izvor]