Muhara

Izvor: Wikipedia
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Muhara
Amanita muscaria 3 vliegenzwammen op rij.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo: Fungi
Koljeno: Basidiomycota
Razred: Agaricomycetes
Red: Agaricales
Porodica: Amanitaceae
Rod: Amanita
Vrsta: A. muscaria
Dvojni naziv
Amanita muscaria
Linne

Muhara (lat. Amanita muscaria) otrovna je i psihoaktivna gljiva iz roda Amanita. Sadrži muscimol, ibotensku kiselinu i muskarin. Slične su joj panterovka (Amanita pantherina) i zelena pupavka (Amanita phalloides). Šeširić joj je crven sa belim tačkama, koje su lepljive i ispiraju se kišama. Na dršci se nalazi omotač velum. Razmnožava se polno bazidiosporama koje se nalaze u bazidijama ispod šeširića.

Rasprostranjenost[uredi | uredi kod]

Muhare rastu u Evropi, Americi i Africi od juna do kasne jeseni u brezovim, ali i u mešovitim šumama i na sunčanim proplancima.

Značaj za čoveka[uredi | uredi kod]

U slučaju obilne kiše, može se dogoditi da se bele tačkice isperu sa crvenog šeširića, nakon čega muhara podseća na jestivu blagvu. Simptomi trovanja muharom zavise od količine pojedenog mesa ove gljive te variraju od mučnine, bolova u stomaku i grčeva, pa do povraćanja, poremećaja ponašanja i prestanka disanja. Trovanje muharom najčešće nije smrtonosno jer se većina simptoma može ublažiti lekovima.

Mada otrovna, takođe se smatra da u severnoj Evropi, kao i u delovima Rusije, raste jestiva podvrsta, ali pod uslovom da joj se crvena kora oguli. Takve podvrste postoje i u južnoj Evropi. Pravilo važi za mlade primerke, jer kod starijih gljiva otrov prelazi u meso. Muhara u sebi sadrži nekoliko otrovnih materija, koje imaju različita dejstva u ljudskom organizmu. To su muskarin, muscimol, alfa-amanitin, falatoksin i ibotenska kiselina. Smrtni slučajevi su retki.

Simptomi trovanja[uredi | uredi kod]

Ibotenska kiselina i muscimol (halucinogen) izazivaju povraćanje, zbunjenost i pospanost. Simptomi se obično pojave pola do dva sata nakon konzumacije. To stanje traje nekoliko sati. Muskarin, ponekada smrtonosan, može izazvati prestanak rada disajnih organa. Alfa-amanitin, smortonosan, izaziva oštećenje jetre nakon jednog do tri dana nakon konzumacije. Od njega do pola dana simptoma nema, nakon čega usleđuje bol u želucu. Smrtnost je između 10 i 15 posto. Falotoksin izaziva nadražaje u stomaku, dok alfa-amanitin izaziva znojenje, suzenje očiju i otežano disanje.

Galerija[uredi | uredi kod]

Literatura[uredi | uredi kod]

  • Allegro, John (2009). The sacred mushroom and the cross (40th anniversary izd.). Crestline, CA: Gnostic Media. ISBN 978-0-9825562-7-6. 
  • Arora, David (1986). Mushrooms demystified: a comprehensive guide to the fleshy fungi (2nd izd.). Berkeley: Ten Speed Press. ISBN 0-89815-169-4. 
  • Benjamin, Denis R. (1995). Mushrooms: poisons and panaceas—a handbook for naturalists, mycologists and physicians. New York: WH Freeman and Company. ISBN 0-7167-2600-9. 
  • European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction (2006). Hallucinogenic mushrooms: an emerging trend case study. EMCDDA Thematic Papers. Lisbon, Portugal: European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction. ISBN 92-9168-249-7. Arhivirano iz originala na datum 2009-03-06. Pristupljeno 2009-02-13. 
  • Letcher, Andy (2006). Shroom: A Cultural history of the magic mushroom. London: Faber and Faber. ISBN 0-571-22770-8. 
  • Ramsbottom, J. (1953). Mushrooms & Toadstools. Collins. ISBN 1-870630-09-2. 
  • Wasson, R. Gordon (1968). Soma: Divine Mushroom of Immortality. Harcourt Brace Jovanovick. ISBN 0-88316-517-1. 
  • Wasson, R. Gordon (1980). The Wondrous Mushroom: Mycolatry in Mesoamerica. McGraw-Hill. ISBN 0-07-068443-X. 
  • Furst, Peter T. (1976). Hallucinogens and Culture. Chandler & Sharp. str. 98–106. ISBN 0-88316-517-1. 

Vanjske veze[uredi | uredi kod]

Wikispecies-logo.svg
Wikivrste ima informacije vezane uz: