Memorija vode
Memorija vode je konceptualna osnova homeopatije koja tvrdi da je voda u stanju da zapamti koje su čestice bile u njoj ranije rastvorene. Ta „memorija“ omogućuje vodi da zadrži osobine originalnog rastvorka čak i kada nema nijedne čestice prvobitnog rastvorka u njoj. Jasno da ova ideja spada u domen pseudonauke.
Najistaknutiji pobornik ove ideje bio je francuski imunolog Žak Benveniste (Jacques Benveniste), koji je time pokušao da ponudi objašnjenje za homeopatiju. On je otišao toliko daleko da je tvrdio da se memorija vode može preneti telefonom ili internetom.
Pokušaji da se ponove njegovi rezultati bili su protivurečni. Međunarodni tim pod rukovodstvom profesorke Madlen Enis(Queen's University of Belfast) navodno je uspeo (videti reference), međutim, dalji pokušaji nisu [1].
Istaknuti skeptik Džejms Randi (James Randi) ponudio je milion dolara svakome ko pokaže (u kontrolisanim uslovima) ispravnost teorije o memoriji vode. BBC televizijski program Horizont je organizovao i prenosio takav jedan pokušaj da se valjanost ove zamisli proveri. Eksperimenti su izvedeni po strogo naučnoj metodologiji a ceo proces je nadgledao potpredsednik Britanskog kraljevskog društva (Royal Society), profesor Džon Enderbi (John Enderby). Pokušaj da se potvrdi postojanje memorije vode je propao.
Brojni stručnjaci su saglasni da svako pozitivno delovanje homeopatije u lečenju tegoba može da se objasni placebo efektom. Videti rezultate u White et al.; spoljašnjim vezama).
Svakom mikroskopskom obliku kretanja molekula, na primer, linearnom kretanju molekula vode, pridružena je energija gde je Bolcmanova konstanta a apsolutna temperatura. Bolcmanova konstanta predstavlja jednu od fundamentalnih konstanti i iznosi J/K. Sobna temperatura (25 S) u apsolutnim jedincama je oko 300 K (tačnije 25 + 273,1 = 298,1 K). Dakle, J je energija jednog stepena slobode molekulskog kretanja.
Sada se može grubo oceniti brzina kojom se molekul vode kreće u čaši vode ili u živoj ćeliji na 300 K. Između sudara, molekul vode ima srednju kinetičku energiju približnu toplotnoj energiji:
odakle sledi da je brzina približno
gde je 18 molekulska masa vode a 1,6 10−27 kg atomska jedinica mase u kilogramima.
Dakle, između dva sudara molekul vode se na sobnoj temperaturi kreće brzinom od oko 1800 km/h.
Tečna voda, je kao i većina tečnosti gusto napakovana molekulima koji su u kontaktu sa svojim susedima sa kojima se, usled toplotnog kretanja neprekidno sudaraju. To znači da molekul vode, mada se kreće nadzvučnom brzinom, nema šanse da daleko odleti jer će ga sudar sa susedom skrenuti sa prvobitne putanje. A taj će sudar skrenuti i suseda. Dakle, umesto da se razlete nadzvučnim brzinama po okolnom prostoru molekuli vode ostaju u čaši u neprekidnom haotičnom kretanju. Kao dobru aproksimaciju možemo uzeti da molekulu na raspolaganju ne stoji putanja veća od sopstvenih dimenzija jer svaku šupljinu veću od toga već će ispuniti obližnji sused. Znači srednji slobodni put molekula vode u čaši vode ili živoj ćeliji može da se proceni na 0,2 nm koliko približno iznosi dijametar molekula.
Prethodna jednačina dopušta da se izračuna koliko dugo bi mogla da traje memorija jednog molekula vode. Izračunajmo prvo koliko vremena molekul ima da zapamti gde je bio pre nego se ponovo sudari. Dakle, polazi se od osnovne jednačine za srednju brzinu
znajući da je srednji slobodni put oko 0,2 nm dobija se da je vreme između dva sudara:
Dakle, vreme između dva sudara za molekul vode na sobnoj temperaturi iznosi oko pola pikosekunde.
Sada kad se zna koliko se molekuli vode brzo kreću i koliko imaju vremena na raspolaganju da razmišljaju o svojoj sudbini, treba oceniti nakon koliko sudara će molekul vode pamtiti gde je pre toga bio i šta je radio. Dakle, nakon koliko sudara molekul vode izgubi memoriju o svom prvobitnom stanju. Postojanje ili gubitak memorije u ovom slučaju se odnosi na to nakon kolikog vremena molekul vode zaboravi gde je bio. Ako zamislimo da molekul nije mnogo pametan mogao bi da izgubi memoriju nakon jednog sudara. Pametniji molekul mogao bi da pamti gde je bio i nakon čitavih 100 sudara. Ali nema toliko pametnog molekula da zapamti gde je bio nakon 1.000.000.000.000 sudara. Čak kada bi takav jedan super molekul i postojao, to bi mu bilo dovoljno da zapamti samo šta je bilo pre jedne sekunde. Jer 1.000.000.000.000 (milion miliona) predstavlja broj sudara koje prosečno molekul vode na sobnoj temperaturi pretrpi u jednoj sekundi.
Dakle, odgovor na pitanje ima li molekul vode memoriju je potvrdan: da, molekul ima memoriju samo što je izgubi u intervalu kraćem od milijarditog dela sekunde.
Stručno rečeno, korelaciono vreme molekula vode na sobnoj temperaturi je reda veličine pikosekunde zbog čega je prenos informacija na vremenskoj skali dužoj od toga praktično nemoguć. I tu je homeopatija izgubila teorijsku podlogu za svoje tvrdnje.
- "Transatlantic Transfer of Digitized Antigen Signal by Telephone Link," J. Benveniste, P. Jurgens, W. Hsueh and J. Aissa, "Journal of Allergy and Clinical Immunology - Program and abstracts of papers to be presented during scientific sessions AAAAI/AAI.CIS Joint Meeting February 21-26, 1997"
- "Thanks for the memory" Milgrom, L. Guardian, The (newspaper) 15.03.2001
- "Icy claim that water has memory Milgrom, L. New Scientist 11 Jun 2003
- "13 things that do not make sense" Brooks, Michael. New Scientist 19 March 2005 (#4)
- DigiBio Arhivirano 2009-03-23 na Wayback Machine-u — Jacques Benveniste's water memory research company.
- [2] — Study by White et al. on homeopathy.
- [3] — A critical account on the BBC Horizon program by Morag Kerr, Vetlab Services.
- [4] Arhivirano 2006-10-29 na Wayback Machine-u — Email from Madeleine Ennis detailing differences between the BBC Horizon program's experiment and her own.