Hrom(III) hidroksid
| Hrom(III) hidroksid | |||
|---|---|---|---|
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 1308-14-1 
| ||
| PubChem[1][2] | 14787 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | H6CrO3 | ||
| Molarna masa | 106.04 g mol−1 | ||
|
| |||
| Infobox references | |||
Hrom(III)-hidroksid je hidroksid hroma hemijske formule Cr(OH)3, gde je oksidacioni broj hroma +3. Naziva se još i hromi-hidroksid.
Dobija se dejstvom alkalnih hidroksida ili amonijaka na zelene soli trovalentnog hroma. Ukoliko se deluje na ljubičaste soli dobija se hidratizovani oblik ove supstance (Cr(OH)3 • xH2O), sa tri molekula vode.[3]
Hromo-hidroksid je plavozelena čvrsta, pihtijasta supstanca. Sveže istaložen, lako reaguje sa kiselinama, ali ukoliko duže ostane u alkalnom rastvoru, reaguje teže jer se menja. Sveže istaložen se takođe lako rastvara u alkalnom hidroksidu, pri čemu se stvaraju ili hromiti ili koloidni hromi-hidroksid. U alkalnom rastvoru reaguje sa hlorom ili bromom dajući hromate.[4] Pri zagrevanju, na oko 50 °C, gubi vodu i nastaje hromi-oksid ili se transformiše u kompleksno jedinjenje, što zavisi od toga kako je dobijen[3].
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 3 |
| Broj donora vodonika | 3 |
| Broj rotacionih veza | 0 |
| Particioni koeficijent[5] (ALogP) | -0,6 |
| Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) | 2,3 |
| Polarna površina[7] (PSA, Å2) | 94,5 |
Osim što se koristi za dobijanje drugih jedinjenja hroma, koristi se i u tekstilnoj industriji, ali i za dobijanje zelene boje za slikanje, jer je rezistentan na vodu, baze, svetlost i vremenske prilike[3].
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Concise encyclopedia chemistry, Pristupljeno 29. 4. 2013.
- ↑ Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
- ↑ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o.
- ↑ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573.
- ↑ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286.
- Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
