Krater Laki

Za ostale upotrebe, v. Laki (razvrstavanje).

Krater Laki na Islandu

Krater Laki nalazi se na jugu Islanda u nacionalnom parku Skaftafel. Deo je vulkanskog sistema Grimsvetn. Krater Laki je 934. prilikom vulkanske erupcije oslobodio 19.6 km³ lave. Erupcija 1783-1784. imala je katastrofalne posledice za celu Evropu. Oslobodilo se 15 km³ lave i oblaci otrovnog sumpor dioksida i fluora. Otrovne pare su ubile 50% stoke i izazvale su glad i smrt 21% stanovništva Islanda. Smatra se da je uzrokovao i klimatsku promenu, koja je dovela do gladi i Francuske revolucije.

Erupcija 1783.

Rascep sa 130 kratera otvorio se eksplozijom 8. juna 1783. Eksplozija je nastala zbog kontakta podzemnih voda sa bazaltnom magmom. Vremenom tip erupcije se menjao i sve manje je erupcija bila eksplozivna, ali izbacivala se ogromna količina lave. Osam meseci se izbacivala ogromna količina sumpornih aerosoli, koje su prouzrokavale veliku klimatsku promenu sa velikim društvenim posledicama.

Oslobodilo se 15 km³ bazaltne lave, a zapremina tefre je bila 0.91 km³. Lava je bila izbacivana ma visinu od 800 do 1400 metara. U Velikoj Britaniji leto 1783. poznato je kao peščano leto, zbog velike količine pepela, koji je pao. Gasovi su bili izbacivani na visinu od 15 kilometara. Aerosoli su izazvali efekat hlađenja severne hemisfere.

Većina lave izbačena je u prvih pet meseci erupcije, ali erupcija se nastavila do 7. februara 1784. Laki rascep se širi od vulkana Grosvetn, koji je nastavio sa radom do 1785. Ukupno je oslobođeno 120 miliona tona sumpor dioksida i 8 miliona tona floura.

Posledice na Islandu

Oko 21% stanovništva Islanda umrlo je od gladi od 1783 do 1784. Od velike količine otrovnog fluora uginulo je 80% ovaca, 50% goveda i 50% konja. Jedan sveštenik Jon Stajngrimson postao je poznat po svojim propovedima, posebno nakon što se lava zaustavila kraj njihova grada, dok su se svi nalazili u crkvi.

Posledice u Evropi

Oko 120 miliona tona sumpornog dioksida je bilo oslobođeno, a to odgovora trogodišnjoj evropskoj industrijskoj proizvodnji iz 2006. Tolika količina sumpor dioksida izazvala je debelu sumpornu izmaglicu širom zapadne Evrope.

Otrovni oblak se od Islanda širio Evropom. Najpre je došao do Bergena u Norveškoj, zatim je došao do Praga 17. juna, do Berlina 18. juna, Pariza 20. juna i Velike Britanije 23. juna. Magla je bila toliko gusta da su brodovi ostajali u lukama zbog slabe vidljivosti. Za Sunce su rekli da je bilo boje krvi. Bilo je žrtava udisanja otrovnih sumpornih gasova. Pokazalo se da je porasla smrtnost radnika na otvorenom. U nekim krajevima je smrtnost bila 2 do tri puta veća od normale. Procenjuje se da je u avgustu i septembru 1783. 23.000 Britanaca umrlo od otrovnih gasova.

Posle toga došlo je do veoma oštre zime, tokom koje je povećana smrtnost za 8.000 ljudi u Velikoj Britaniji. U proleće 1784. u Nemačkoj i centralnoj Evropi bilo je mnogo poplava. Meteorološki uticaj Lakija doprineo je da nekoliko godina postoje kstremni klimatski uslovi, koji su u Francuskoj izazvali suše, loše zime i leta, te oluju 1788., koja je uništila useve. To je dalo značajan doprinos siromaštvu i gladi, koje je potaklo Francusku revoluciju.

Posledice u Severnoj Americi

Zima 1784. bila je najduža i najhladnija zabeležena u Severnoj Americi. Bio je to najduži period temaparatura ispod nule u Novoj Engleskoj i najduži period snega u Nju Džerziju.

Literatura

• Brayshay, M and Grattan, J. - "Environmental and social responses in Europe to the 1783 eruption of the Laki fissure volcano in Iceland: a consideration of contemporary documentary evidence" in Firth, C. R. and McGuire, W. J. (eds) Volcanoes in the Quaternary. Geological Society, London, Special Publication 161, 173-187, 1999
• Grattan, J., Brayshay, M. and Sadler, J. - "Modelling the distal impacts of past volcanic gas emissions: Evidence of Europe-wide environmental impacts from gases emitted during the eruption of Italian and Icelandic volcanoes in 1783" in Quaternaire, 9, 25-35. 1998.
• Grattan, D., Schütenhelm, R. and Brayshay, M. - "Volcanic gases, environmental crises and social response" in Grattan, J. and Torrence, R. (eds) Natural Disasters and Cultural Change, Routledge, London 87-106. 2002.
• Grattan, J.P. and Brayshay, M.B. - "An Amazing and Portentous summer: Environmental and social responses in Britain to the 1783 eruption of an Iceland Volcano" in The Geographical Journal 161(2), 125-134. 1995.
• Richard B. Stothers - "The great dry fog of 1783 Arhivirano 2012-07-13 na Archive.is-u" in Climatic Change, 32, 79–89, 1996.
• Thorvaldur Thordarson and Stephen Self - "Atmospheric and environmental effects of the 1783–1784 Laki eruption; a review and reassessment" in J. Geophys. Res., 108, D1, 4011, doi:10.1029/2001JD002042, 2003.

Spoljašnje veze

Krater Laki na Wikimedijinoj ostavi

• Photos and information
• Information about the volcanism at Laki
• Lakagígar
• A meditation on Jón Steingrímsson from Anglicans Online
• Dr John Grattan at International Volcanic Heath Hazard Network Arhivirano 2007-01-14 na Wayback Machine-u
• A Sulphurous Stench: Illness and Death in Europe Following the Eruption of the Laki Fissure
• Powerpoint of Lecture from Durham University, Slides 96-100