Košulja

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Košulja
Košulja

Košulja je odevni predmet koji služi za pokrivanje gornjeg dela tela. Ime potiče od latinske reči casula što znači grubo sukno. Ona ima sa prednje strane pun vertikalni otvor koji se zakopčava dugmićima. Često se pod okovratnik košulje stavlja kravata ili mašna.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Najstarija poznata košulja otkrivena je u egipatskoj grobnici u Tarkanu. Potiče od oko 3000 godina p. n. e., i radi se o prefinjenoj lanenoj košulji [1]. Sve do 12. veka košulje su bile sastavni deo nošenja ali ispod neke druge odeće[2]. U srednjem veku košulja postaje vidljiv deo odeće i najčešće su je nosili ljudi skromnijih staleža: pastiri, zatvorenici, pokajnici i dr [3]. U 17. i 18. veku se smatralo da je nošenje košulje bez nekog drugog odevnog predmeta nepristojno gotovo kao da danas idete u donjem vešu[4]. Čak i kasnije, 1879. godine, nošenje košulje bez ičega preko se smatrala neadekvatnim[2].

Košulja je bila neizostavni detalj u narodnim nošnjama većine naroda nanašim prostorima[5]. Košulja se smatrala za garderobu nižeg sloja sve do 20. veka. Ali se to krajem 19. i početkom 20. veka potpuno promenilo. Kao što je za džentlmena 1860-tih bilo nezamislivo da nosi plavu košulju, tako je u 1920-im i 1980-im to postao standard [6].

Konstrukcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Košulja se kao i većina ostale odeće sastoji od standardnih delova:

  • Rukavi
  • Okovratnik ili kragna
  • Deo uz telo
  • Manžetna
  • Dodatni detalji

Svi ovi delovi se različito dizajniraju u skaldu sa potrebama i lokalnim običajima i tradicijama. Klasični materijali od koji se košulja može šivati su: pamuk, vuna, lan i razni sintetički materijali.

Rukavi mogu biti dugi ili kratki u zavisnosti od doba godine kada se nose. Takođe i sam kroj rukava zavisi od primene

Okovratnici mogu biti različito dizajnirani. Najpoznatiji okovratnik je sa preklapanjem na koji se mogu kačiti kravate ili mašne. Takođe poznat je tip Ruska kragna[7] na kojoj nije moguće dodati kravatu.

Telo košulje najčešće biti široko, klasično i usko. Često se za uske košulje kaže strukirane i one se koriste za svečane prilike. Široke košulje se više koriste kada se nešto radi. Po sredini sa prednje strane postoji otvor koji se zakopčava po oblačenju košulje.

Manžetna je deo košulje neposredno uz šaku. Na njoj se najčešće nalazi dugme koje se zakopčava nakon oblačenja. Posttoje duge i plitke manžetne sa jednim ili više dugmića.

Dodatni detalji se postavljaju na košulje sa posebnim zahtevima. Najčešći detalj je džep, ali se mogu naći i razne trake, natpisi i sl.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Barber, Elizabeth Wayland (1994). Women's Work. The first 20,000 Years, p.135.Norton & Company, New York. ISBN 0-393-31348-4
  2. 2,0 2,1 William L. Brown III, "Some Thoughts on Men's Shirts in America, 1750-1900", Thomas Publications, Gettysburg, PA 1999. ISBN 1-57747-048-6, p. 7
  3. C. Willett and Phillis Cunnington, "The History of Underclothes", Dover Publications Inc., New York 1992. ISBN 0-486-27124-2 pp. 23-25
  4. C. Willett and Phillis Cunnington, "The History of Underclothes", Dover Publications Inc., New York 1992. ISBN 0-486-27124-2 pp. 54
  5. Etnografski muzej u Beogradu / nošnja /
  6. Michel Pastoureau and Jody Gladding (translator), "The Devil's Cloth: A History of Stripes", Columbia University Press, New York 2001 ISBN 0-7434-5326-3, p. 65
  7. Ruska kragna | KošuljeKošulje

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]