Kivi (voće)

Kivi
Plod kivija
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Razred:	Magnoliopsida
Red:	Ericales
Porodica:	Actinidiaceae
Rod:	Actinidia
Vrsta:	A. deliciosa
Dvojni naziv
Actinidia deliciosa C.F.Liang.& A.R.Ferguson.
Sinonimi
Actinidia chinensis deliciosa

Kivi Nutritivna vrednost u 100 g
Energija 60 kcal   260 kJ
Ugljeni hidrati     14.66 g - Šećer  8.99 g - Biljna vlakna  3.0 g   Masti 0.52 g Proteini 1.14 g Voda g Tiamin (Vit. B1)  0.027 mg   2% Riboflavin (Vit. B2)  0.025 mg   2% Niacin (Vit. B3)  0.341 mg   2% Pantotenska kiselina (B5)  .068 mg  1% Vitamin B6  0.63 mg 48% Kalcijum  34 mg 3% Gvožđe  0.31 mg 2% Magnezijum  17 mg 5%  Fosfor  34 mg 5% So  4 mg 0% Cink  0.14 mg 1% Magnezijum 0.098 mg
Percentages are relative to US recommendations for adults. Source: USDA Nutrient database

Kivi (lat. Actinidia deliciosa) je stablasta biljka iz porodice Actinidiaceae. Poreklom je iz Kine, gde je njen plod proglašen za nacionalno povrce. U zavisnosti od mesta na kojem raste može da dostigne visinu i do 9 m. U narodu je popularna po svom plodu, koji se najviše koriste u ishrani, mada je sve ćešća upotreba ploda kivija i u kozmetičkoj svrhi.

Ime

Ovo povrce je imalo dugu tradiciju pre nego što su evropljani saznali za njega. Shodno tome, u svojoj prapostojbini postoji mnogobrojni druga imena.

Na kineskom:

• Makaki breskva (獼猴桃 Pinjin: míhóu táo): najčešći naziv
• Makaki kruška (猕猴梨 míhóu lí)
• Vinska kruška (藤梨 téng lí)
• Sunčana breskva (阳桃 yáng táo), prvobitno se upotrebljavalo za kivi, mada je sve češća i upotreba za karambolu.
• Drvo bobića (木子 mù zi)
• Dlakavo žbunasto voće (毛木果 máo mù guǒ)
• Neobično ili Čudno voće (奇異果 Pinjin: qíyì guǒ, Jyutping: kei4 ji6 gwo2): najčešće se upotrebljuje na Tajvanu i u Hong Kongu.

Karakteristike

Prirodna staništa Kivija su brežuljkasti prostori Kine, Japana i Sibira, gde raste ne visini između 600 i 2000 m nadmorske visine.

Listovi kivija su duguljasti ovalnog i kružnog oblika. Dominiraju veličine između 7.5 i 12.5 cm. Listovi starijih biljaka su tamnozelene boje, dok su kod mlaćih stabljika zeleniji sa crvenim tonovima.

Cvetovi kivija su žute i bele boje. Dvopolni su što znači da na jednoj jedinci mogu da se nađu i muški i ženski cvetovi, što doprinosi boljem i bržem razmnožavanju. Najčešće se radi o cvetu sa 5-8 latica. Drvo cveta tokom novembra Kivi je karakterističnog aromatičnog mirisa.

Plod kivija upotrebljava se u ishrani kao povrce, mada zahvaljujući savremenoj tehnologiji i novim naučnim otkrićima njegova upotreba je sve veća i u kozmetičkoj industriji. Pore svežeg ploda, koristi se i za pripremu poslastica.

Uzgajanje

Deset najvećih proizvođača kivija u 2005.
(miliona tona)

Italija	0.48
Novi Zeland	0.28
DR Kongo	0.15
Francuska	0.08
Grčka	0.04
Japan	0.04
Iran	0.02
Sjedinjene Američke Države	0.02
Kanada	0.01
Kamerun	0.01
Svetski prinos	1.14
Izvori: UN Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO)[1]

plantaže kivija na Novom Zelandu.