Kivi (voće)

Kivi
	Plod kivija
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae;
Divizija:	Magnoliophyta;
Razred:	Magnoliopsida;
Red:	Ericales;
Porodica:	Actinidiaceae;
Rod:	Actinidia;
Vrsta:	A. deliciosa;
Dvojni naziv
	Actinidia deliciosa; C.F.Liang.& A.R.Ferguson.
Sinonimi
	Actinidia chinensis deliciosa

Kivi
Nutritivna vrednost u 100 g

Energija 60 kcal 260 kJ

Ugljeni hidrati	14.66 g
- Šećer 8.99 g
- Biljna vlakna 3.0 g
Masti	0.52 g
Proteini	1.14 g
Voda	g
Tiamin (Vit. B1) 0.027 mg	2%
Riboflavin (Vit. B2) 0.025 mg	2%
Niacin (Vit. B3) 0.341 mg	2%
Pantotenska kiselina (B5) .068 mg	1%
Vitamin B6 0.63 mg	48%
Kalcijum 34 mg	3%
Gvožđe 0.31 mg	2%
Magnezijum 17 mg	5%
Fosfor 34 mg	5%
So 4 mg	0%
Cink 0.14 mg	1%
Magnezijum 0.098 mg

Percentages are relative to US
recommendations for adults.
Source: USDA Nutrient database

Kivi (latinski: Actinidia deliciosa) je stablasta biljka iz porodice Actinidiaceae. Poreklom je iz Kine, gde je njen plod proglašen za nacionalno povrce. U zavisnosti od mesta na kojem raste može da dostigne visinu i do 9 m. U narodu je popularna po svom plodu, koji se najviše koriste u ishrani, mada je sve ćešća upotreba ploda kivija i u kozmetičkoj svrhi.

Ime

Ovo povrce je imalo dugu tradiciju pre nego što su evropljani saznali za njega. Shodno tome, u svojoj prapostojbini postoji mnogobrojni druga imena.

Na kineskom:

Makaki breskva (獼猴桃 Pinjin: míhóu táo): najčešći naziv
Makaki kruška (猕猴梨 míhóu lí)
Vinska kruška (藤梨 téng lí)
Sunčana breskva (阳桃 yáng táo), prvobitno se upotrebljavalo za kivi, mada je sve češća i upotreba za karambolu.
Drvo bobića (木子 mù zi)
Dlakavo žbunasto voće (毛木果 máo mù guǒ)
Neobično ili Čudno voće (奇異果 Pinjin: qíyì guǒ, Jyutping: kei4 ji6 gwo2): najčešće se upotrebljuje na Tajvanu i u Hong Kongu.

Karakteristike

Prirodna staništa Kivija su brežuljkasti prostori Kine, Japana i Sibira, gde raste ne visini između 600 i 2000 m nadmorske visine.

Listovi kivija su duguljasti ovalnog i kružnog oblika. Dominiraju veličine između 7.5 i 12.5 cm. Listovi starijih biljaka su tamnozelene boje, dok su kod mlaćih stabljika zeleniji sa crvenim tonovima.

Cvetovi kivija su žute i bele boje. Dvopolni su što znači da na jednoj jedinci mogu da se nađu i muški i ženski cvetovi, što doprinosi boljem i bržem razmnožavanju. Najčešće se radi o cvetu sa 5-8 latica. Drvo cveta tokom novembra Kivi je karakterističnog aromatičnog mirisa.

Plod kivija upotrebljava se u ishrani kao povrce, mada zahvaljujući savremenoj tehnologiji i novim naučnim otkrićima njegova upotreba je sve veća i u kozmetičkoj industriji. Pore svežeg ploda, koristi se i za pripremu poslastica.

Uzgajanje

Deset najvećih proizvođača kivija u 2025.
(miliona tona)
Italija	0.58
Novi Zeland	0.28
DR Kongo	0.15
Francuska	0.08
Grčka	0.04
Japan	0.04
Iran	0.02
Sjedinjene Američke Države	0.02
Kanada	0.01
Kamerun	0.01
Svetski prinos	1.14
Izvori: UN Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO)[1] Arhivirano 2006-06-19 na Wayback Machine-u