Kalaj(II) oksid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kalaj(II) oksid
PbO structure.png
Tin(II) oxide.jpg
Tin(II) oxide hydrate (2).JPG
IUPAC ime
Drugi nazivi Stano oksid, kalaj monoksid
Identifikacija
CAS registarski broj 21651-19-4 YesY
PubChem[1][2] 88989
EINECS broj 244-499-5
RTECS registarski broj toksičnosti XQ3700000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula SnO
Molarna masa 134.71 g/mol
Agregatno stanje crni ili crveni prah (anhidrid), beo (hidrid)
Gustina 6.45 g/cm3
Tačka topljenja

1080 °C (razlaže se)[3]

Rastvorljivost u vodi nerastvoran je
Struktura
Kristalna rešetka/struktura tetragonalan
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0956
EU-indeks nije na listi
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Kalaj sulfid
Kalaj selenid
Kalaj telurid
Drugi katjoni Ugljen monoksid
Silicijum monoksid
Germanijum(II) oksid
Olovo(II) oksid
Srodna supstance: oksidi kalaja Kalaj dioksid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalaj(II) oksid (stano oksid) je jedinjenje kalaja i kiseonika u kome je kalaj u oksidacionom stanju +2. Postoje dve forme, stabilna plavo-crna forma i metastabilna crvena forma.

Priprema i reakcije[uredi - уреди | uredi izvor]

Plavo-crni SnO se može pripremiti zagrevanjem hidrata kalaj(II) oksida. Hidrat, SnO.xH2O (x<1), je talog koji nastaje kad kalaj(II) so reaguje sa alkalnim hidroksidom kao što je NaOH.[4] Metastabilni, crveni SnO se može pripremiti blagim zagrevanjem taloga nastalog reakcijom rastvora amonijaka i kalaj(II) soli.[4] SnO se može pripremiti kao čista supstanca u laboratoriji, putem kontrolisanog zagrevanja kalaj(II) oksalata (stano oksalata) u odsustvu vazduha.[5]

SnC2O4 → SnO + CO2 + CO

Kalaj(II) oksid sagoreva u vazduhu tamno zelenim plamenom i formira SnO2.[4]

2 SnO + O2 → 2 SnO2

Kad se zagreva u inertnoj atmosferi inicijalno dolazi do disproporcionacije, čime se formiraju Sn metal i Sn3O4, koji dalje reaguje i daje SnO2 i Sn metal.[4]

4SnO → Sn3O4 + Sn
Sn3O4 → 2SnO2 + Sn

SnO je amfoteran. On se rastvara u jakim kiselinama i daje kalaj(II) soli, i u jakim bazama i daje stanite (Sn(OH)3).[4] On se rastvara u rastvorima jakih kiselina i proizvodeći jonske komplekse Sn(OH2)32+ i Sn(OH)(OH2)2+, dok u slabijim kiselim rastvorima nastaje Sn3(OH)42+.[4] Anhidridni staniti, e.g. K2Sn2O3, K2SnO2 su takođe poznati.[6][7][8] SnO je redukujući agens.[9]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Tin and Inorganic Tin Compounds: Concise International Chemical Assessment Document 65, (2005), World Health Organization
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001) Inorganic Chemistry, Elsevier ISBN 0-12-352651-5
  5. Satya Prakash (2000),Advanced Inorganic Chemistry: V. 1, S. Chand, ISBN 81-219-0263-0
  6. The First Oxostannate(II): K2Sn2O3, M Braun, R. Hoppe, Angewandte Chemie International Edition in English, 17, 6, 449 - 450, DOI:10.1002/anie.197804491
  7. Über Oxostannate(II). III. K2Sn2O3, Rb2Sn2O3 und Cs2Sn2O3 - ein Vergleich, R. M. Braun, R. Hoppe, Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie, 485, 1, 15 - 22, DOI:10.1002/zaac.19824850103
  8. R M Braun R Hoppe Z. Naturforsch. (1982), 37B, 688-694
  9. Colour development in copper ruby alkali silicate glasses. Part I: The impact of tin oxide, time and temperature ,Bring, T., Jonson, B., Kloo, L. Rosdahl, J , Wallenberg, R., Glass Technology, Eur. J. Glass Science & Technology, Part A, 48 , 2 , 101-108 ( 2007)

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]