Ivan Ivanić

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ivan Ivanić, prvi načelnik Dračkog Okruga

Ivan Ivanić (Bačko Gradište, Bečej, Austrougarska, 24 April 1867. – Beograd, Kraljevina Jugoslavija, 31. Januar 1935)[1] je bio diplomata Kraljevine Srbije i autor brojnih radova o etničkim grupama u Srbiji i na Balkanu. Pisao je i putopise u kojima je opisivao svoja putovanja po regionu Stare Srbije, naročito Kosovu, Metohiji i Albaniji.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Svoju diplomatsku karijeru je počeo kao sekretar u konzulatu Kraljevine Srbije u Prištini.[2] Kasnije je postao zamenik konzula pa konzul u Prištini i Skoplju (Kosovski vilajet).[3] Kasnije je imenovan na poziciju konzula u Bitolju (tada Bitoljski vilajet).

Učestvovao je i u javnim i u tajnim aktivnostima kojima je Kraljevina Srbija pomagala ustanke u Makedoniji usmerene protiv Osmanskog Carstva.[4] Svoju suprugu, Delfu, upoznao je u Skoplju u kojem je bila učiteljica u periodu između 1900. i 1903. godine. Ona je bila jedan od osnivača Kola srpskih sestara, organizacije čije osnivanje su predložili Ivan Ivanić i Branislav Nušić.[5] Nisu imali dece a njihova usvojena ćerka se zvala Ivanka.[6]

Ivan Ivanić je 29. novembra 1912 postavljen na poziciju prvog guvernera Dračkog Okruga a njegova žena Delfa je vodila bolnicu u Draču.[7][8]

Ivanić se bavio i izdavanjem brojnih časopisa na srpskom jeziku. U aprilu 1887 postao je urednik časopisa "Sremac".[9] Ivanić je bio jedan od dvojice urednika prvog izdanja časopisa "Vardar".[10] Takođe je izdavao i časopis "Golub" koji je 1905 godine objavljivan u Istanbulu i namenjen Srbima koji su živeli u Osmanskom Carstvu.[11]

Ivanić je u svojim radovima o Kosovu, Makedoniji i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi iznosio svoja lična zapažanja koja su bila ocenjivana na različite načine od kasnijih istraživača.[12]

Izabrana dela[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Iz tame života : pripovetke i crte, Beograd: Štamp. M. Jovanovića, 1891, OCLC 27606387 
  • O Bunjevcima : povesničko-narodopisna rasprava, Subotica: Izdavalačka štamp. D. Petrovića, 1894, OCLC 26970392, http://govori.tripod.com/ivanic_o_bunjevcima.htm 
  • Bunjevic i Šokci u Bačkoj, Baranji i Lici : istorija, etnografija, kultura, društveno, brojno i privredno stanje, etničke osobine, Beograd: Štamp. D. Dimitrijevića, 1899, OCLC 7698894 
  • Srbi u Ugarskoj i crkvena unija, Beograd: Štamp. Narodne Radikalne Stranke, 1889, OCLC 30566625 
  • Из црквене историје срба у Турској у XVIII. и XIX. веку., 1902, OCLC 557842186 
  • Na Kosovu sa šara po Kosovu na Zvečan : iz putnih beležaka, Beograd: Izd. M. Arsenijevića, 1903, OCLC 27182629 
  • На Косову ... Из путних бележака И. Иванића. (On Kosovo... From the travel notes of Ivan Ivanić, 1903, OCLC 560448685 
  • Маћедонија и Маћедонци. Путописне белешке, etc., 1906, OCLC 560448674 
  • French, English and German bibliography, concerning Serbia and the Serbs,, London: Gale & Polden, ltd., 1907, OCLC 38782750 
  • Geografija, kartografija, granice. (Geography, cartography, borders), Novi Sad: Knjižare Natoševića, 1908, OCLC 249763707 
  • Rumuni u Maćedoniji i epiru. Istorija, kultura, statistika = Les Roumains de la Macedoine et l'Epire. Histoire, culture, statistique,, Novi Sad, 1909, OCLC 42392932 
  • Srpske manastirske, seoske i varoške škole u Turskoj; Kultura Srpska u staroj Srbiji i Makedoniji od Xv do XX veka., Beograd, 1913—1914, OCLC 41989619 

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Biographies". Matica Srpska. str. 1. http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/tom04.pdf. "Иванић, Иван, дипломата, књижевник, новинар (Бачко Градиште код Бечеја, 24. IV 1867 – Београд, 31. I 1935)" 
  2. Istoriski časopis, Volume 47. Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. 2002. str. 172. http://books.google.com/books?id=VydpAAAAMAAJ&q=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&ei=gxU_TruhOciRswaFwsH7Dw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCcQ6AEwADgy. "Иван Иванић, писар српског конзулата у Приштини, наводи да је 19. децембра 1898. године у Скопљу срео Ајдин-бега и Ферхат-бега, синове Алија Драге Коматовића, албанског првака из Мојстира, које представља као припаднике племена, албанизоване Србе који су сачували свој матерњи језик" 
  3. Mikić, Đorđe (1988). Društvene i ekonomske prilike kosovskih srba u XIX i početkom XX veka. Srpska akademija nauka i umetnosti. http://books.google.com/books?id=Re0JAQAAIAAJ&q=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&ei=Rw4_Tq35LIXQsgbo3qHBBw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CDcQ6AEwBDge. "У вези с боравком Џинића у Цариграду интересантне подат- ке је оставио Иван Иванић, конзулски службеник у Приштини...Иван Иванић, српски конзул у Приштини" 
  4. Društvo arhivskih radnika SR Srbije (1990) (Serbian). Arhivski pregled. Državna arhiva NR Srbije. str. 67. http://books.google.com/books?id=GgwrAQAAIAAJ&q=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&ei=zPw-TuiFEM_DswaWsugW&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCcQ6AEwADgK. "Делфин муж Иван Иванић био је дипломатски чиновник у Министарству иностраних дела; као вицеконзул и конзул у Битољу и Скопљу учествовао је у свакој јавној и тајној помоћи коју је Србија пружала македонским устаницима..." 
  5. Savić, Jelena (2009). "ко­л­о­ Српски­х Сест­ара – о­д­го­вор ел­и­т­е на женско­ питање" (Serbian). str. 119. http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/5_GEM_73_Savi%C4%87_115-132.pdf. "Сматрајући да привремени одбор не би био од велике користи, Бранислав Нушић 20 и Иван Иванић, предложили су оснивање сталног женског удружења које би предано радило на остваривању идеје о националном јединству и заједничкој држави Срба." 
  6. Musa, Krešimir (7). "OBJAVLJUJEMO TEKST RAZGOVORA S GOSPOĐOM DELFOM IVANIĆ, r. MUSIĆ KOGA JE VODIO GOSPODIN KREŠIMIR MUSA 1968. GODINE". Fondacija Ruđer Bošković, Donja Hercegovina. http://www.rb-donjahercegovina.ba/tekstovi/objavljujemo-tekst-razgovora-s-gospodjom-delfom-ivanic-r-music-koga-je-vodio-gospodin-kresimir-musa-1968-godine-837.aspx. "Nisu imali djece, a imali su pokćerku Ivanku" 
  7. Antić, Čedomir (2010-01-02). "Kratko slavlje u Draču" [Short celebration in Durres]. Večernje novosti (in Serbian). U Drač je ubrzo doputovao prvi načelnik okruga – Ivan Ivanić. Njegova supruga Delfa, jedna od utemeljiteljki Kola srpskih sestara, vodila je bolnicu u Draču. 
  8. Stojančević, Vladimir (1991). Prvi balkanski rat: okrugli sto povodom 75. godišnjice 1912–1987, 28. i 29. oktobar 1987, Volume 19. Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 134. http://books.google.com/books?id=qgIXAQAAIAAJ&q=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&ei=Rw4_Tq35LIXQsgbo3qHBBw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=3&ved=0CC8Q6AEwAjge. "Када јој је муж Иван Иванић, као окружни начелник, премештен у Драч, тамо прелази и она. Тако сазнајемо да је у Драчу било 12 болница и да су се сви болесници хранили „из опште кујне"" 
  9. Krestić, Vasilije; Radoslav Petković, Tibor Živković (2003). History of the Serbian press in Hungary, 1791–1914. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 362. http://books.google.com/books?id=_C0bAQAAIAAJ&q=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&ei=Rw4_Tq35LIXQsgbo3qHBBw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=8&ved=0CEUQ6AEwBzge. "До изненадног политичког заокрета у програму Сремца дошло је крајем маја и почетком јуна 1887, када је уместо Живка Вулетића уредник постао Иван Иванић." 
  10. Društvo arhivskih radnika SR Srbije (1990) (Serbian). Arhivski pregled. Državna arhiva NR Srbije. str. 69. http://books.google.com/books?id=GgwrAQAAIAAJ&q=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&ei=zPw-TuiFEM_DswaWsugW&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCcQ6AEwADgK. "prvi broj Vardara uredili su Ivan Ivanić i Milojko Veselinović." 
  11. Nova iskra, Volume 6. 1904. str. 379. http://books.google.com/books?id=rCzoAAAAMAAJ&q=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&ei=nAs_TuWZM9CSswbIiqn2DA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=4&ved=0CDEQ6AEwAzgU. "Изашао је из штампе "Голуб" Календар Отоманских Срба за 1905 годиу. Уредник је Иван Иванић, а издањс је Српске Књижаре у Цариграду..." 
  12. Samardžić, Radovan (1983). Istorija srpskog naroda: pt. 1. Od Berlinskog kongresa do ujedinjenja 1878–1918. Srpska knjiiževna zadruga. str. 496. http://books.google.com/books?id=33NpAAAAMAAJ&q=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&ei=Rw4_Tq35LIXQsgbo3qHBBw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCcQ6AEwADge. "као конзуларни чиновник, везао је своју делатност за неослобоћене крајеве Иван Иванић и у своје дело о Косову и Македонији, као и о историји српске цркве у Турској, унео много граће и личних запажања која су изазвала различите оцене"