Indijum(III) fosfid

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Indijum(III) fosfid
Drugi nazivi Indijum(III) fosfid
Identifikacija
CAS registarski broj 22398-80-7 DaY
PubChem[1][2] 31170
ChemSpider[3] 28914 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula InP
Molarna masa 145,792 g/mol
Agregatno stanje crni kubni kristali
Gustina 4,81 g/cm3, čvrst
Tačka topljenja

1062 °C, 1335 K, 1944 °F

Rastvorljivost u vodi u maloj meri rastvoran u kiselinama[4]
Energijska barijera 1,344 eV (300 K)
Elektronska mobilnost 5400 cm2/(V·s) (300 K)
Toplotna provodljivost 0,68 W/(cm·K) (300 K)
Indeks prelamanja (nD) 3,1 (infracrveni);
3.55 (632.8 nm)[5]
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Zink blenda
Geometrija molekula Tetraedralna
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -88,7 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298 59,8 J/(mol·K)
Specifični toplotni kapacitet, C 45,4 J/(mol·K)[6]
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
EU-indeks Nije na listi
Opasnost u toku rada Toksičan, hidrolizuje se do fosfina
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Indijum nitrid
Indilum arsenid
Indilum antimonid
Drugi katjoni Aluminilum fosfid
Galijum fosfid
Srodna jedinjenja Indijum galijum fosfid
Aluminijum galijum indijum fosfid
Galijum indijum arsenid antimonid fosfid

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Indijum fosfid (InP) je binarni poluprovodnik koji se sastoji od indijuma i fosfora. On ima čeono-centriranu kubnu kristalnu strukturu, identičnu sa GaAs i većinom III-V poluprovodnika.

InP se koristi u elektronici visoke snage i frekvencija zbog njegove superiorne elektronske brzine u odnosu na poluprovodnike u široj upotrebi poput silicijuma i galijum arsenida. On takođe poseduje direktnu zabranjenu zonu, što ga čini podesnim za optoelektronske uređaje kao što su laserske diode. InP se isto tako koristi kao zamena za epitaksijalni indijum galijum arsenid bazirane opto-elektronske uređaje.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 izd.), Boca Raton, FL: CRC Press, pp. 4–61, ISBN 0-8493-0594-2 
  5. Sheng Chao, Tien; Lee, Chung Len; Lei, Tan Fu (1993), „The refractive index of InP and its oxide measured by multiple-angle incident ellipsometry”, Journal of Materials Science Letters 12 (10): 721, DOI:10.1007/BF00626698. 
  6. Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 izd.), Boca Raton, FL: CRC Press, pp. 5–20, ISBN 0-8493-0594-2 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]