Ilkin atentat

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Ilkin atentat je neuspeli pokušaj Jelene-Ilke Marković, udovice pukovnika Jevrema Markovića, streljanog zbog topolske bune, da 11. oktobra 1882. u Sabornoj crkvi, ubije kralja Milana hicem iz revolvera. Ilka je osuđena 12. aprila 1883. na smrt streljanjem, potom pomilovana, ali je uskoro nađena zadavljena u požarevačkom zatvoru.

Zbog atentata uhapšena je i Ilkina rođaka Lena Knićanka, koja je takođe nađena obešena u zatvoru 28. marta 1883. Oba ubistva dogodila su se pod sumnjivim okolnostima: vojnik na straži kod Lene Knićanke, takođe je poginuo. U oba slučaja po jedan lekar iz komisije za uviđaj izdvojio je svoje mišljenje da se ne radi o samoubistvu (kod Knićanke bio je to Lazar Paču).

Godine 1891. kralj Milan i Milutin Garašanin optuživali su se u štampi kao naredbodavci ubistva. Kralj Milan je pokušao da atentat iskoristi protiv radikala, ali isleđenje nije dokazalo njihovo učešće. Ipak, vođe radikala su znale za njegovu pripremu, što potvrđuje i Raša Milošević, član Glavnog odbora Radikalne stranke.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Videlo 1891, 25;
  • Rade Milošević, „Timočka buna“, Beograd 1923.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]