Hatidža bint Huvejlid

Izvor: Wikipedia
Dio članaka o islamu
Muhammadwives.png
Supruge Muhameda

Hatidža bint Huvejlid

Seuda bint Zama

Aiša bint Ebu-Bekr

Hafza bint Omer

Zejneb bint Huzejme

Hind bint Ebi Umeje

Zejneb bint Džahš

Džuvejrija bint Haris

Remla bint Ebu Sufjan

Rejhana bint Amr

Safija bint Hujej

Mejmuna bint Haris

Marija Kibtija

Hatidža bint Huvejlid ˙(arapski خديجة بنت خويلد) rođena 555.godine je bila prva žena Poslanika Muhameda. Bila je kćerka Huvejlida ibn Asada i pripadala je plemenu Benu Hašim.

Biografija[uredi - уреди]

Njen otac Huvejlid ibn Asad, koji je umro 585. godine je bio uspješan trgovac, i njegovo umijeće poslovanja je prenio na svoju kćerku Hatidžu, koja je nakon smrti oca uspješno poslovala i sačuvala porodično nasljeđe. Navodi se da kada bi Kurejšije okupile karavane da krenu prema Siriji, gdje je bio njihov uobičajen put, Hatidžina karavana bila veličine kao njihova zajedno. Muhamed je imao dvadeset pet godina kad se njome oženio, a ona, bogata udovica, imala je četrdeset. Umrla je sa šezdeset pet godina 619. godine, neposredno prije Hidžre. Hatidža je imala dva nadimka: Emirat Qurejš (Kurejšijska princeza) i Tahira (čista). Navodi se također da je često udjeljivala dobrovoljne priloge za siromahe i da je podržavala vjenčanja među omladinom. Isto tako se prenosi da nije vjerovala niti poštovala idole, niti je imala jednog, što je bilo poprilično neobično za to vrijeme. Dva puta je se udavala, međutim oba puta je postala udovica izgubivši muževe u ratovima koji su često se dešavali na tom području. Njen prvi muž je bio Ebu Halah Hind ibn Zarah, i sa njim je imala sina koji se zvao Hind, bio je jedan od velikih Ashaba i učestvovao je u Bici na Bedru i u bici na Uhudu. Hatidža lično nije putovala sa trgovačkim karavanama za Siriju i za to je unajmila, po preporuci Ebu Taliba, Muhameda koji je tada imao nadimke "El Sadik" (istinoljubivi), i "El Emin" (povjerljivi). Muhamed koji je bio 15 godina mlađi od Hatidže, nije imao iskustva u trgovanju, pa je Hatidža poslala jednog od svojih sluga, Mejsere da mu asistira na tom putovanju. Muhamed je imao samo 25 godina kada je prvi puta krenuo na taj poslovni put. Hatidžin profit je bio duplo veći od tog putovanja nego od bilo kojeg prijašnjeg, a Mejsere je bio fasciniran Muhamedovim karakterom i sposobnošću, pa je Hatidža odlučila da i drugi puta unajmi Muhameda. Ovaj puta je Muhamed išao sa karavanom u Jemen.

Brak sa Muhamedom[uredi - уреди]

Hatidža je uvidjevši osobine Muhameda odlučila da je on muškarac koji joj dolikuje, pa je preko svoje prijateljice Nufejse bint Umeje Muhamedu poslala pismo u kojem mu nudi brak.

Prva muslimanka[uredi - уреди]

Nakon što je Muhamed, po islamskom vjerovanju, primio objavu na brdu Hira od meleka Džibrila, bio je uplašen i zbunjen. Hatidža mu je bila podrška i utjeha u tom periodu i bila je prva osoba koja mu je povjerovala i postala njegov sljedbenik.

Smrt[uredi - уреди]

Prenosi se da Muhamed, za njenog života, nije imao druge žene, i to iz velike ljubavi koju je imao prema njoj. Godinu njene smrti, Poslanik je nazvao "godina tuge". Imala je 64 godine kada je umrla (po nekim islamskim učenjacima 68). I njen Mezar se nalazi u "Dženetul muela" (mezarje u Meki).

U Tefsiru ibn Kesira se navodi da je Aiša (Muhamedova druga žena) jedne prilike upitala Muhameda, da li je Hatidža jedina žena koju on voli. Muhamed joj je odgovorio:

Povjerovala mi je kada mi niko nije vjerovao, prihvatila je islam kada su ga svi odbacili, dala mi je utjehu kada mi niko nije ruku pružio."

Izvori[uredi - уреди]