Google knjige

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Gugl knjige (engl. Google Books) je proizvod iz palete Guglovih pretraživača, zadužen za pretragu punog teksta knjiga koje Gugl skenira i sačuva u svoju digitalnu bazu podataka. Nekada se ta usluga nazivala Gugl print, a pod tim nazivom je i predstavljena na Sajmu knjiga u Frankfurtu u oktobru 2004. godine.

Upotreba[uredi - уреди | uredi izvor]

Prilikom relevantnih rezultata u odnosu na korisnikov tekstualni unos, prikažu se do tri rezultata iz indeksa Gugl knjiga iznad ostalih rezultata iz standardnog indeksa veb pretraživanja. Korisnik takođe može ograničiti svoj zahtev samo na knjižnu bazu podataka. Odabir predmeta iz rezultata Gugl knjiga otvara stranu na kojoj korisnik može gledati stranice iz same knjige, kao i druge predloge u odnosu na njegov zahtev, neretko reklamnog karaktera, i veze ka stranici izdavača. Kroz neke restrikcije dostupnosti i sigurnosne mere, Gugl ograničava broj pogledanih stranica i pokušava sprečiti štampanje i kopiranje teksta sa zaštićenim pravima.

Projekat „Gugl knjige“ je još uvek u beta fazi svoga razvoja, međutim baza podataka koja stoji iza projekta neprestano raste, sa već više od stotinu hiljada naslova koje su dodali izdavači i autori i oko deset hiljada radova iz javnog sektora. On dozvoljava kopiranje radova koji nisu pod zaštitom (autorska prava), i to u PDF formatu.

Tehnika[uredi - уреди | uredi izvor]

Najčešće se knjige skeniraju pomoću digitalnih fotoaparata u posebnom okruženju, sa kvalitetnim svetlom. Drugi način je uz upotrebu robotskog skenera knjiga. U njega čovek postavlja knjigu, a on digitalnom kamerom skenira oko 1.000 stranica po satu. Moguće je da se listovi presaviju i to onemogućava njihovo čitanje. Pretpostavlja se (Njujork tajms) da je Gugl već digitalizovao oko milion knjiga koje čekaju katalogizaciju i indeks, što je koštalo oko 5 miliona dolara (celi projekt procenjuje se na 100 miliona dolara).

Opozicija[uredi - уреди | uredi izvor]

Ovaj alat je, međutim, još uvek kontroverzan. Dok mnogi hvale inicijativu pružanja dostupnosti budućoj najvećoj riznici ljudskog znanja, izdavačka industrija i grupe pisaca neprestano kritikuju projekt zbog povrede autorskih prava [1]. Znatan broj evropskih političara i intelektualaca kritikuje Guglovu ulogu u „imperijalizaciji jezika“. Glavni argument takvim tvrdnjama jest činjenica da je velika većina skeniranih dela na engleskom jeziku, što će rezultirati u disproporciji jezika u digitalnom svetu naspram onih u realnom. Nemački, ruski i francuski jezici su, na primer, vrlo popularni jezici u akademskoj zajednici; preterana orijentacija na engleski bi mogla usmeriti smer akadamskog razvoja. U svakom slučaju, ovaj projekt će pre nego što izađe iz beta faze razvoja morati dati odgovore na ove kritike.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "PEN: Gugl krši autorska prava" (((sh))). 23. novembar 2009. http://www.gugl.rs/info/category/gugl-knjige/. pristupljeno 20. avgust 2010. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]