Galaktički centar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Galaktički centar Mlečnog puta

Galaktični centar je pojam u astronomiji oko koga se rotira cela galaksija. Galaktički centar u Mlečnom putu nalazi se na 8.33±0.35 kpc (kiloparseka) od Zemlje u pravcu Strelaca gde je i najsjajniji. Postoje jaki dokazi da u centru galaksija postoji supermasivna crna rupa.

Dokazi za postojanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Sa Zemlje, centar Mlečnog puta se ne vidi u vidljivom i ultraljubičastom delu spektra jer se Zemlja nalazi u samom galaktičkom disku gde ima najviše prašine. Posmatranjem u gama, infracrvenom i radio delu spektra može se dobiti slika centra Mlečnog puta. Koordinate su prvi put zabeležene 1918. i u ekvatorijalnom koordinatnom sistemu iznose: za rektascenziju 17h45m40.04s, a za deklinaciju −29° 00' 28.1".

Centar galaksije u infracrvenom delu spektra

Rastojanje do centra[uredi - уреди | uredi izvor]

Tačna udaljenost od Zemlje do centra Mlečnog puta nije sigurna. Najnovija istraživanja gde je korišćena geometrija za dobijašnje rezultata pokazuju vrednosti između 7.6 i 8.7 kpc. Metoda merenja udaljenosti cefeidama u ovom slučaju nije precizna jer je centar galaksine previše blizu pa su greške pri merenju suviše velike.

Supermasivna crna rupa[uredi - уреди | uredi izvor]

Kompleksni izvor jakog signala u radio delu spektra Sagittarius A lociran je veoma blizu centra Mlečnog puta. Naučnici tvrde da je izvor ovog signa zapravo supermasivna crna rupa u centru galaksije, tačnije, akrecioni disk oko crne rupe. Prečnik ovog izvora određen je 2008. godine i iznosi 0.3 astronomske jedinice odnosno 44 miliona kilometara. Radi poređenja, to je približno ista vrednost kao i udaljenost Merkura od Sunca u perihelu. Masa ove crne rupe je procenjena na 4.31 miliona masa Sunca.

Snimci sa VISTA teleskopa u infracrvenom delu spektra jer infracrvena svetlost nije blokirana od strane međuzvezdane prašine

Okolina oko crne rupe[uredi - уреди | uredi izvor]

Okolina oko crne rupe u centru galaksije prečnika 1 parsek sadrži stotine zvezda. Većina tih zvezda su stare crvene i masivne zvezde. Takođe ima i zvezda koje su približno iste starosti pa se misli da su nastale sve u toku jednog događaja koji se odigrao pre par miliona godina. To su prilično mlade zvezde i naučnici nisu očekivali da ih nađu toliko blizu crne rupe. Dve najbliže crnoj rupi i najmlađe zvezde su S2 i S0-102. Naučnici imaju dve teorije kako su ove zvezde mogle nastati: ili su formirane negde drugde u nekom masivnom jatu zvezda pa migrirale do trenutne lokacije ili su formirane u samom akrecionom disku crne rupe gde je materija dovoljno vruća i zgusnuta.

Galaktički centar u infracrvenom delu spektra

Trenutno se oko centra galaksije ne stvaraju nove zvezde iako naučnici očekuju da se to dogodi u disku molekulske prašine koji se nalazi na 2 parseka udaljen od centra gde je materija dovoljno zgusnuta da se počnu stvarati zvezde. 2002. godine Antoni Štark i Kris Martin predvideli su da će u ovom regionu u narednih 200 miliona godina sigurno biti stvaranja novih zvezda. To takođe može dovesti do stvaranja džetova koji izbijaju iz crne rupe.

APOD[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]