Zvezdano jato

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Globularno jato -{M15}- u čijem centru se nalazi i crna rupa

Zvezdano jato je brojniji (barem par desetina članova) sistem zvezda u galaksiji koje su gravitacioni vezane. Bitno za zvezdana jata jeste činjenica da su zvezde u jednom jatu nastale gotovo istovremeno, što znači da imaju isti hemijski sastav.

Podela[uredi - уреди | uredi izvor]

Postoje dve vrste zvezdanih jata:

  • Zbijena (globularna, kuglasta, zatvorena) jata

Zbijena jata[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Zbijeno jato

Zbijena (ili globularna, kuglasta, zatvorena) zvezdana jata su veliki sistemi zvezda koji sadrže od nekoliko stotina pa do više stotina hiljada članova. To su veoma stari sistemi koje su nastajali zajedno sa formiranjem galaksija. Što znači da im starost ide i do 13 milijardi godina, pa se u njima nalaze veoma stare zvezde. Nalaze se u halou galaksije i gravitaciono su izuzetno stabilna.

Rasejana jata[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Rasejano jato

Rasejana ili otvorena jata su manja od globularnih jata. Sadrže do nekoliko stotina zvezda. To su mladi sistemi zvezda sa mladim zvezdama, starosti do nekoliko miliona godina. Gravitaciono su nestabilna i vremenom zvezde polako napuštaju sistem, i zbog toga se vremenom rasipaju. Nalaze se samo u disku galaksije. Vrlo često se nalaze u maglini gasa od koje je i nastalo jato (vidi sliku desno).

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Opšta astrofizika, M. Vukićević-Karabin, O. Atanacković-Vukomanović, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]