Gaj Helvije Cina

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Gaj Helvije Cina (lat. Gaius Helvius Cinna, umro 44. godine st. e.) bio je rimski pesnik, pripadnik književnog kruga neoterika i prijatelj Katulov, koga je verovatno pratio na putu u Bitiniju 57. godine st. e. (Cat. 10). Izgleda da je tamo bio već ranije, 66. godine st. e. krajem rata s Mitridatom, i da je odande doveo u Rim pesnika Partenija.

Kao i ostali neoterici, Cina je bio "učeni pesnik" (poeta doctus) koji je svoje uzore tražio prvenstveno u aleksandrijskom pesništvu. Verovatno pod Partenijevim uticajem, naročito ga je privlačio mračan i teško razumljiv pesnik Euforion, i verovatno je upravo on glavna meta Ciceronove ironične opaske o "Euforionovim pevačima" (cantores Euphorionis, Tusc. III, 45).

Njegov epilij (kratak ep) Smirna (Zmyrna), za čije mu je sastavljanje trebalo devet punih godina (Cat. 95), bio je pravo malo remek-delo "rimske moderne" i izazvao je veliko divljenje (Verg. Ecl. IX, 35). Epilij je obrađivao kiparski mit od incestuoznoj ljubavi Smirne (ili Myrrha) prema svom ocu, što je pesniku dalo dosta mogućnosti da u stilu aleksandrijske poezije razvije pshilogiju ljudskih strasti. Epilij je pisan s takvim učenim aluzijama, da je već u Avgustovo doba bio potreban komentar da bi se delo moglo razumeti. Druga Cinina pesma je poputnica Ispraćaj (Propemticon) upućeba Aziniju Polionu koji je kretao na put u Grčku. I za ovo pesničko delo bilo je u Avgustovo doba potreban komentar da bi se razumelo. Cina je pisao i "laku" poeziju u različitim metrima, uglavnom s ljubavno-erotskom tematikom. Od tih pesama sačuvani su vrlo neznatni fragmenti, dok su sva ostala njegova dela u potpunosti izgubljena.

Cinu je 44. godine st. e., kada je obavljao dužnost narodnog tribuna, linčovala masa na Cezarovoj sahrani jer ga je zamenila sa anticezarovcem Lucijem Kornelijem Cinom.