Friedrich Leo
Friedrich Leo (10. jul 1851. – 15. januar 1914) bio je nemački klasični filolog. Rodio se u Regenwaldeu, u tadašnjoj provinciji Pomeraniji (današnji Resko u Poljskoj).
Od 1868. studirao je na Univerzitetu u Göttingenu, a nakon što je odslužio vojsku tokom francusko-pruskog rata, nastavio je studije na Univerzitetu u Bonnu, gde su mu predavali, između ostalih, Franz Bücheler i Hermann Usener. U to su vreme u Bonnu kao studenti boravili i Georg Kaibel, Friedrich von Duhn, Georg Dehio i Hans Delbrück. Diplomirao je 1873. i zatim krenuo u dugo putovanje po mediteranskim zemljama.
Godine 1881. postao je vanredni profesor na Univerzitetu u Kielu, a zatim je predavao na univerzitetima u Rostocku (1883), Strasbourgu (1888) i Göttingenu (1889). Na Univerzitetu u Göttingenu obavljao je dužnost rektora 1903/1904. godine, a jedan od kolega u toj akademskoj instituciji bio mu je Ulrich von Wilamowitz-Moellendorff. Godine 1889. postao je član Göttingenske akademije nauka.
Leo se u početku uglavnom bavio proučavanjem Senekinih tragedija i dela Venancija Fortunata. Kasnije je uglavnom proučavao Plautove komedije i, uopšte, najstariju rimsku književnost. Među njegovim poznatijim publikacijama su ove:
- Die griechisch-römische Biographie nach ihrer literarischen Form, 1901
- Plautinische Forschungen (= "Istraživanja o Plautu"), 1912
- Geschichte der römischen Literatur (= "Historija rimske književnosti"), 1913
Leo se 1883. oženio Cécileom Hensel (1858‒1928), kćerkom zemljoposednika i preduzetnika Sebastiana Hensela i praunukom kompozitorke Fanny Mendelssohn i slikara Wilhelma Hensela, koja je poticala od preduzetnika i filozofa Mosesa Mendelssohna i bila sestra filozofa Paula Hensela i matematičara Kurta Hensela. Leo i njegova supruga imali su troje dece: Eriku Brecht (1887-1949), pisca Ulricha Lea (1890–1964) i teologa Paula Lea (1893–1958).