Floralije

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Florin trijumf, Giovanni Battista Tiepolo, oko 1743, scena bazirana na Ovidijevom opisu Floralija[1]

Floralije (lat. Floralia ili ludi Florales = "Cvetne igre") bio je drevni rimski festival koji se u proleće održavao u čast Flore, jedne od boginja plodnosti.[2] Ta je svetkovina prvi put održana 241. pne., a zatim ponovo 238. pne., kad su edili Lucije i Marko Publicije, po nalogu Sibilinskih knjiga, uz već postojeći Florin hram na Kvirinalu,[2] toj boginji posvetili nov hram kod Velikog cirka (Cicus maximus).[3] Prema Pliniju Starijem, to je trebalo da osigura pomoć ove boginje za to "da sve lepo procveta" (ut omnia bene deflorescerent).[4] Za konzulovanja Lucija Postumija Albina i Marka Popilija Lenata,[5] dakle 173. pne., Floralije su ustanovljene kao redovna godišnja svetkovina,[6] što je po naređenju senata u delo sproveo edil Gaj Servilije, i to navodno zato što su te godine zasadi dosta postradali od vetrova, pljuskova i grȁda (tuče).[3] Od tada su Floralije održavane svake godine tokom šest dana, od 28. aprila do 3. maja.[2]

Za razliku od festivala zasnovanih na drevnoj patricijskoj religiji, Floralije su imale plebejski karakter, što svakako stoji u vezi sa veselom i razuzdanom atmosferom koja je vladala tokom te svetkovine.[7]

Flora[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Flora (mitologija)

Flora je smatrana jednom od drevnih boginja u rimskoj religiji i jednim od petnaest božanstava koji su imali vlastitog sveštenika, koji je bio poznat pod nazivom flamen Floralis.[2] Kao boginji cveća, vegetacije i plodnosti prinošene su joj žrtve u svetoj spilji Arvalske braće, jedne od najstarijih svešteničkih skupina u Rimu.[7][8] Njen žrtvenik u Rimu navodno je podigao sabinski kralj Tit Tacije tokom polulegendarnog perioda rimskog kraljevstva.[8] Jedan mesec u sabinskom kalendaru nosio je naziv Flusalis (što je lingvistički ekvivalentno obliku Floralis), a Varon je Floru ubrajao među sabinska božanstva.[7]

Florini hramovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Drevni Florin hram stajao je na Kvirinalu[2] i bio je posebno posvećen "seoskoj Flori" (Flora rustica), pa se tu možda radilo o onom drevnom žrtveniku koji je navodno nekada dao podići Tit Tacije.[8] Zatim je u periodu između 241–238. pne., po nalogu Sibilinskih knjiga, izgrađen nov hram, koji se nalazio u blizini Velikog cirka u podnožju Aventina, brežuljka koji se u istoriji starog Rima i inače povezivao s plebejcima. Hram je posvećen 28. aprila 238. pne. i tom su prilikom održane igre (ludi), koje su se ponavaljale neredovno, sve dok 173. pne. nisu ustanovljene kao stalna godišnja svetkovina.[8]

Ludi [uredi - уреди | uredi izvor]

Fragment iz Prenestinskog kalendara, gde se vidi zabeleška o "Florinim igrama" (Ludi Florae)

U istorijsko doba za organizaciju Floralija bili su zaduženi plebejski edili,[9] a troškovi su pokrivani iz kazni koje su naplaćivane za zloupotrebu (državnog zemljišta).[8]

Te igre karakterisala je atmosfera uživanja, opijanja i raskalašnosti.[10] Među zabavnim događajima središnje su mesto imale pozorišne predstave, prvenstveno s komedijama i mimovima ― koji su bili nalik kasnijim vodviljskim skečevima, po svoj prilici vrlo veselog i opscenog karaktera[11][5] ― pa je bilo uobičajeno da prilikom izvođenja mimova gledaoci zahtevaju od glumica da se na pozornici pojave bez odeće i da ih opscenom gestikulacijom i raskalašnim plesom zabavljaju.[12] Poslednjeg dana festivala priređivana je u cirku jurnjava za životinjama (kozama i zečevima[13]), ali, za razliku od mnogih drugih rimskih svetkovina, nije bilo utrka.[12] Godine 30. nove ere car Galba navodno je na Floralijama prikazao slona kako hoda po žici.[14]

Prostitutke su učestvovale kako na Floralijama, tako i na Vinalijama (Vinalia), festivalu vina koji se održavao nekoliko dana ranije, 23. aprila. Prema satiričaru Juvenalu, žene su plesale nage i rvale se u insceniranim gladijatorskim borbama.[15] Mnoge prostitutke u Rimu bile su robinje, ali i slobodne žene koje su se bavile prostitucijom gubile su svoj slobodni zakonski i društveni položaj; ipak, njihovo učešće u religijskim festivalima pokazuje da one nisu bile sasvim izopštene iz društva.[16]

Ovidije kaže da se poslednjeg dana festivala priređivala riutualna trka za zečevima i kozama,[17] životinjama povezanim s polodnošću i pohotnošću. Satiričar Persije kaže da bi gomila bila zasuta graškom, grahom i drugim bobicama, takođe kao simbolima plodnosti.[18]

Za razliku od Cerijalija, kad je nošena svetla odeća, na Floralijama su bili uobičajeni višebojni odevni predmeti.[19] Moguće je da je bilo i posebnih noćnih događaja tokom festivala, s obzirom na to da neki izvori spominju mere za osvetljivanje ulica nakon predstava u pozorištu.

Florifertum[uredi - уреди | uredi izvor]

Sekst Pompej Fest spominje jedan obred koji se zvao Florifertum (= "prinošenje cveća") i kaže da se "tog dana klasje nosilo u svetilište" (eo die spicae feruntur ad sacrarium).[20] Nije jasno je li ta žrtva prinošena Flori[21] ili Cereri[22] niti, pak, ako se radilo o Flori, da li je to bilo 27. aprila ili 3. maja.[23] Ovidije opisuje jedno "prinošenje cveća" (florifertum) u čast boginje Junone Lucine 1. marta,[24] a taj je datum slavljen i kao "rođendan" (dies natalis) boga Marsa,[25] u čijem je začeću Flora svojim savetima Junoni odigrala određenu ulogu.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Timothy Peter Wiseman, The Myths of Rome, University of Exeter Press, 2004, str. 1–11.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Simon Hornblower & Antony Spawforth, The Oxford Classical Dictionary, 3rd ed., 2003, s.v. "Flora".
  3. 3,0 3,1 Harry Thurston Peck, Harpers Dictionary of Classical Antiquities, New York, 1898, s.v. Floralia.
  4. Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, XVIII, 103.
  5. 5,0 5,1 Ovidije, Fasti, V, 330 i d.
  6. Milan Budimir, Miron Flašar, Pregled rimske književnosti, Naučna knjiga, Beograd, 1991, str. 113.
  7. 7,0 7,1 7,2 William Warde Fowler, The Roman Festivals of the Period of the Republic, London, 1908, str. 92.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Howard Hayes Scullard, Festivals and Ceremonies of the Roman Republic, Cornell University Press, 1981, str 110.
  9. Ciceron, Protiv Vera, II, 5. 36 (gde Ciceron spominje svoju ulogu u organizaciji Floralija kad je vršio dužnost edila 69. pne.); Valerije Maksim, Facta et dicta memorabilia, II, 10, 8.
  10. Marcijal, Epigrami, I, 3; Seneka, Pisma Luciliju, 97, 8.
  11. Vladeta Janković, "O rimskoj komediji, Terenciju i njegovom uticaju", u: Publije Terencije Afrikanac, "Komedije", Beograd, 1978, str. XII–XIII.
  12. 12,0 12,1 William Smith, William Wayte, G. E. Marindin, A Dictionary of Greek and Roman Antiquities, 1890, s.v. Floralia.
  13. Marjanca Pakiž, Decim Junije Juvenal: "Šesta satira", Sremski Karlovci – Novi Sad, 1998, str.98.
  14. Svetonije, Galba, 6, 1 (nouvm spectaculi genus elephantos funambulos edidit); Thomas E. J. Wiedemann, Emperors and Gladiators, Routledge, 1995, str. 63.
  15. Juvenal, Satire, VI, 249–250 ("to gospođa vežba figure: mora da bude u formi kad truba floralijska svirne", prev. Marjanca Pakiž).
  16. Thomas A. J. McGinn, Prostitution, Sexuality and the Law in Ancient Rome, Oxford University Press, 1998, str. 24.
  17. Ovidije, Fasti, V, 372.
  18. Persije, Satire, V, 177–178.
  19. Ovidije, Fasti, V, 355 i d.
  20. Fest, O značenju reči, s.v. Fescennini (ed. Thewrewk, str. 65).
  21. P. Wissowa, Religion und Kultus der Römer, München, 1912,; H. Le Bonniec, Le culte de Cérès à Rome des origines à la fin de la République, Paris, 1958; Kurt Latte, Römische Religionsgeschichte , Leipzig, 1960; P. Pouthier, Ops et la conception divine de l’abondance dans la religion romaine jusqu’à la mort d’Auguste, BEFAR 242, Rome, 1981.
  22. Kurt Latte, Römische Religionsgeschichte, Leipzig, 1960.
  23. Howard Hayes Scullard, Festivals and Ceremonies of the Roman Republic, Cornell University Press, 1981, str 249.
  24. Ovidije, Fasti, III, 251–258: "odnesite devojci cveće: raduje se plodovima što cvatu boginja ova" (ferte deae flores: gaudet florentibus herbis haec dea).
  25. F-H. Massa-Pairault, "Lasa Vecu, Lasa Vecuvia", Dialoghi di Archeologia, 3, 6, 1988.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]