Femtohemija

Izvor: Wikipedia

Femtohemija je oblast fizičke hemije koja izučava hemijske reakcije na ekstremno kratkim vremenskim intervalima, aproksimativno 10–15 sekondi (femtosekund). Koraci u nekim reakcijama se odvijaju na femtosekundnoj skali. Postoje reakcije koje odvijaju i na atosekundnoj skali.[1] Postoje reakcije kod kojih se formiraju intermedijerni produkti. Struktura intermedijernih produkata se ne može uvek izvesti iz reaktanata i krajnjih produkata. Femtohemja omogućava istraživanje mehanizma hemijskih reakcija, kao i razloga zašto se neke reakcije odvijaju, dok do drugih ne dolazi.

U mnogim publikacijama je razmatrana mogućnost kontrolisanja hemijskih reakcija ovim metodom.[2] Ahmed H. Zevail je dobio Nobelovu nagradu za hemiju 1999. godine za pionirski rad u ovom polju.[3] Zevailova tehnika koristi bleskove laserskog svetla koji traju nekoliko femtosekundi.

Reference[uredi - уреди]

  1. Kling, Matthias F.; Vrakking, Marc J.J. (1. 5. 2008.). "Attosecond Electron Dynamics". Annual Review of Physical Chemistry 59 (1): 463–492. DOI:10.1146/annurev.physchem.59.032607.093532. pristupljeno na 31. 10. 2011.. 
  2. Femtochemistry. Past, present, and future review of the development of femtochemistry
  3. The 1999 Nobel Prize in Chemistry, article on nobelprize.org

Literatura[uredi - уреди]

Weiner, Andrew M. (2009). Ultrafast Optics. Wiley. ISBN 978-0-471-41539-8. http://www.wiley.com/WileyCDA/WileyTitle/productCd-0471415391.html. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]