Prijeđi na sadržaj

Fajs

Izvor: Wikipedija
Fajs

Fajs (mađ. Fajsz, Fali, Falicsi, (? – ?), je bio četvrti veliki knez Mađara i ujedno paganski mađarski vladar i naslednik u dinastiji Arpadovaca, sin Jutaša Jutas[1], koji je vladao u periodu oko 950. godine [2]

Biografija

[uredi | uredi kod]

Fajs je bio sin Jutoša (Jutocsa ili Jutas), trećeg Arpadovog sina i on je vladao mađarskim plemenima oko 950. godine u vreme Vizantijskog cara Konstantina VII[3].

O Fajsovoj vladavini Konstantin VII u svom delu Upravljanje carstvom (De administrando imperio) u poglavlju pod brojem četrdeset, O kabarskoj i turskoj naciji, beleži:

Zna se da je Arpad, Veliki turski vezir, imao četiri sina, prvi je Tarhoš (Tarkatzú/Tarkacsu/Tarhos), drugi Jelek (Jelekh/Jelek/Üllő), treći Jutaš (Jutotza/Jutocsa/Jutas) i četvrti Zolta (Solt/Zsolt/Zoltán)
Zna se da je Arpadovog prvog sina Tarhoša, naslednik Tevel (Tebelét/Tevel), drugog sina Jeleka, naslednik Ezelek (Ezelekh/Ézelő), trećeg sina Jutoša, naslednik Fajs (Falitzi/Falicsi), a to je onaj koji sada vlada i četvrtog sina Zolta, naslednik Takšonj (Takszit/Taksony).”

U Fajsovo vreme plemenska konfederacija je bila stihijska i većina mađarskih plemena je svaka za sebe donosila odluke. Predpostavlja se da je kraj njegove vladavine bio označen Bitkom kod Augsburga gde su združene snage Istočne Francuske i Bohemije porazile Mađare[4]. Naslijedio ga je Takšonj sin Zolte koji je bio vladar Mađara prije njega.

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. :De Administrando Imperio .
  2. Chronicon Pictum (Mađarska ilustrovana hronika) napisana krajem 14. veka;
  3. Konstantin VII Porfirogenit: De administrando imperio.
  4. U ovoj bici je poginuo i Konrad Crveni, koji se borio na strani Otona I protiv Mađara.

Izvori

[uredi | uredi kod]
  • Pauler Gyula és Szilágyi Sándor (szerk.): A magyar honfoglalás kútfői Magyar Tudományos Akadémia, Bp., 1900
  • Kristó Gyula: Falicsi In: Kristó Gyula – Makk Ferenc: Az Árpádok – fejedelmek és királyok Szukits Könyvkiadó, Szeged, 2003- ISBN 963-9278-48-3
  • Györffy György: István király és műve Gondolat Kiadó, Bp., 1977- ISBN 963-280-360-4
  • Dümmerth Dezső: Az Árpádok nyomában Panoráma Kiadó, Bp., 1987- ISBN 963-243-343-2
  • Kristó Gyula: Szent István király Vince Kiadó, 2001- ISBN 963-9323-21-7
  • Kristó Gyula – Makk Ferenc: A kilencedik és a tizedik század története Pannonica Kiadó, 2001 ISBN 963-9252-38-7

Референце

[uredi | uredi kod]