Evgenij Onjegin

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Evgenije Onjegin
Yevgeny Onegin by Repin.jpg
Autor(i) Alexander Pushkin
Originalni naslov Евгений Онегин
Država  Rusko Carstvo
Jezik ruski
Žanr(ovi) roman u stihovima
Datum izdanja 1825-1832 (u nastavcima) & 1833 (jednotomni)
Vrsta medija štampa (Tvrdi i meki uvez)

Evgenije Onjegin je delo Aleksandra Sergejeviča Puškina, napisano 1825, a izdato prvi put 1833. godine. Sam pisac je doživeo sudbinu svog lika Vladimira Lenskog (umro je u dvoboju).

Puškin se u Evgeniju Onjeginu najviše, mada ne sasvim, odvaja od svojih romantičarskih nazora. Sa formalne strane u romanu se zapaža uticaj Bajronovih dela Čajlda Harolda i Don Žuana. Karakteristike romantizma se ogledaju i u tome što je pesnik stalno prisutan u delu, iskazujući sud o svojim junacima i predviđajući njihovu budućnost. Evgenije Onjegin je napisan u stihovima, u tzv. onjeginovskoj strofi s karakterističnim četvorostopnim jambom da bi pisac svog junaka, uz sve njegove mane, prikazao, ipak, u jednom poetskom tonu. Naime, u vreme nastanka dela, prozni roman se smatrao nižom književnom vrstom. Tako stihovi omogućavaju harmoniju emocionalnih utisaka i estetskog efekta.

U romanu je oslikan čitav ruski život dvadesetih godina devetnaestog veka, zastupljeni su svi društveni slojevi, od plemića do mužika i čitava skala prizora, od balova u Moskvi do pejzaža ruskog sela, ali poentu romana čini realističan opis problema ruske vladajuće klase prikazan kroz likove dva tipična ruska mlada plemića pesnikovog doba, Lenskog i Onjegina. U tom smislu Puškinov roman se razlikuje od Bajronovog Don Žuana koji je po žanru avanturističko - ljubavni.

Pregled radnje[uredi - уреди | uredi izvor]

Siže se vrti oko neostvarene ljubav velegradskog momka Evgenija Onjegina i devojke sa sela Tanje Larine. Ukratko: Onjegin se rodio pored Neve. Njegov otac je proćerdao porodični imetak. Evgenije je dobio osrednje obrazovanje, od svega je znao po malo, ali je u zavođenju bio virtuoz. On odlazi na seosko imanje, da sa stricem koji umire i ostavlja mu ogromno bogatstvo, provede poslednje dane. Tu se u njega zaljubljuje Tanja Larina koja mu svoja osećanja iznosi u pismu. Međutim, Onjegin je odbija. Na proslavi Tanjinog imendana njena sestra Olga očijuka sa Evgenijem. Evgenije prihvata flert iz dosade. Lenski, Olgin verenik poziva Onjegina na dvoboj i tom prilikom gine. Ubrzo potom, Olga se udaje za nekog ulana i odlazi sa njegovim pukom. Nešto kasnije, udaje se i Tanja za jednog moskovskog kneza. Za to vreme Onjegin besciljno luta svetom. Kad ponovo sretne Tanju, ona se mnogo promenila. Postala je dama koja ume da sakrije osećanja; pa pri prvom susretu ne pokazuje ni zbunjenost, ni iznenađenje. Sada Evgenije pati i piše pisma. Dolazi do razgovora između njih kojom prilikom Tanja postavlja svoje čuveno pitanje koje predstavlja najbolju kritiku Onjeginovog lika: zašto je sada progoni kad mu se nije dopadala pre, van taštine i dvorske svite.

Tatjana Larina je jedan od najlepših ženskih likova u istoriji svetske književnosti. Ona jedina u Puškinovom romanu prihvata svoju, ne baš srećnu sudbinu, ne gubeći ni ravnotežu ni dostojanstvo. Posle Tanjinih reči Onjegin shvata svoje licemerje kao i ulogu svoje klase u društvenom životu Rusije: takvi nemaju nikakvu budućnost. On je tip tzv. ’’suvišnog čoveka’’, koji će se kasnije javljati i u delima drugih ruskih pisaca npr. Ljermontova, Turgenjeva itd. ’’Suvišan čovek’’ je neprilagodljivi individualista koji nije u stanju da realizuje svoje relativno velike potencijale u svetu na koji gleda sa dozom kriticizma. Onjeginova nesreća leži, dakle, u raskoraku između želja i mogućnosti. Antipod njegovom liku je Lenski, koji je takođe tragični junak. Za razliku od Onjegina on je veoma obrazovan. Obožavalac je Kanta i Getea, ali na žalost ne poznaje pravi život. Uzrok njegove nesreće leži u idealizovanju stvarnsti. Tako ga prvi životni problem sa kojim se suočava vodi u smrt.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Ruska književnost, IP Nolit, 1976 Beograd
  • Evgenije Onjegin, IP Prosveta, 1975 Beograd

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]