Egist

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Orest i Pilad ubijaju Egista, scena na crvenofiguralnoj apulijskoj oinochoe-vazi, 430–300. pne., Louvre

Egist (starogrčki: Αἴγισθος, Aigisthos) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Tijesta i Tijestove kćerke Pelopije.[1]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Jedne noći Tijest je silovao svoju kćerku Pelopiju, jer mu je bilo prorečeno da će mu se iz te incestuozne veze roditi sin koji će osvetiti sve nepravde koje je Tijest pretrpeo od svog brata blizanca Atreja.[2] Nedugo nakon toga Pelopijom se oženio Atrej, a ona je u potaji rodila dečaka i izložila ga u brdima, gde su ga pronašli pastiri i othranili ga kozjim mlekom, zbog čega su mu dali ime Egist (αἴξ = "koza").[3] Kasnije je Atrej pronašao dečaka, doveo ga na svoj dvor i odgojio ga kao vlastitog sina, tako da su svi verovali da je Egist doista njegovo dete. Kad je Egist odrastao, Atrej mu je naložio da ubije Tijesta, koga su u međuvremenu Agamemnon i Menelaj utamničili. Egist je sišao u tamnicu da izvrši ovo naređenje, ali Tijest mu je uspeo izbiti iz ruke mač, kojim ga je naoružala Pelopija, a koji je ona zapravo one noći kad je bila silovana uspela oteti Tijestu. Sad je Tijest prepoznao taj mač i, kad je od Egista čuo da ga je ovaj dobio od majke, otac i sin su se prepoznali. Tijest je naredio Egistu da odmah dovede svoju majku u tamnicu, što je ovaj i učinio. Kad je ona došla i ispričala da je mač otela strancu koji ju je silovao u mraku, izašla je na videlo sva istina, i Pelopija je dograbila mač i oduzela sebi život. Tijest je naložio Egistu da okrvavljeni mač odnese Atreju kao dokaz da je izvršio njegovo naređenje o Tijestovom ubistvu. Ugledavši mač s koga se slivala krv Atrej je pohitao na morsku obalu da prinese bogovima žrtvu zahvalnicu, ali u tom trenutku prišao mu je Egist i bez milosti ga usmrtio. Nakon toga egist i njegov otac zavladali su Mikenom.[4][5]

Kod Homera o svemu ovome nema ni spomena, nego se samo pripoveda o tome šta se s Egistom događalo tokom trojanskog rata i nakon povratka grčkih junaka u domovinu. Prema Homeru, nakon Tijestove smrti Egist je vladao Mikenom i nije učestvovao u trojanskom ratu.[6] I pored svih upozorenja olimpskih bogova, udvarao se Klitemnestri, supruzi Atrejevog sina Agamemnona, i naposletku ju je zaveo i doveo na svoj dvor, pa se čak usudio zahvaliti bogovima za taj uspeh.[7] Kad su se ahejski junaci stali vraćati iz Troje, Egist je na morskoj obali postavio stražare da mu jave kad ugledaju Agamemnonov brod. Kad je godinu dana potom stigao Agamemnon, Egist ga je ljubazno dočekao i pozvao na gozbu, ali je u međuvremenu postavio zasedu, pa je posle gozbe dvadeset boraca napalo Agememnona i njegovu pratnju. U tom su okršaju izginuli svi osim Egista.[8][9] Egist i Klitemnestra zatim su sedam godina vladali Mikenom, a osme godine kući se vratio Agamemnonov sin Orest, koji je osvetio očevu smrt i ubio Egista.[10]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]