Dugi predudar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
dugi predudar

Dugi predudar (engl. appoggiatura, fr. appoggiature)[1] je ukras koji se sreće u muzici baroka i rane klasike (XVIII vek), zaključno sa Mocartom. To je naglašeni ton, zapisan sitnim notnim znakom (uvek sa notnom crtom naviše!). Izvodi se u trajanju polovine vrednosti sledeće glavne note. Znači, sledećoj noti oduzima polovinu njenog trajanja[2][3], što ilustruju sledeći notni primeri:


Dugi predudar u kompoziciji V. A. Mocarta: klavirska sonata a-moll, III stav.

Posle Mocarta, umesto dugog predudara piše se odgovarajuća notna vrednost.

V. A. Mocart: Klavirska sonata a-moll, III stav.
Dugi predudar

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]