Dušan Spasojević (pisac)

Dušan Spasojević (Valjevo, 1980.) je srpski dramski pisac, rođen u Valjevu. Završio je Valjevsku gimnaziju, dramaturgiju diplomirao u Beogradu u klasi Siniše Kovačevića. Najpoznatije delo mu je Zverinjak, praizvedeno 2008. na pozornici Srpskog narodnog pozorišta.

Vanjske veze

Sve je dovedeno do apsurda Intervju za Politiku 2009. godine
Bolne teme su važne Intervju za Večernje novosti on line 08.02.2014. godine^[1]

Izvori

↑ Marija Dedić, Dušan Spasojević: Bolne teme su važne , Novosti, 8. 2. 2014.: Kao verujući čovek, ne mogu biti razočaran. Postoji razlog zašto nam se sve dešava, ali razočaran sam stanjem u kom se zemlja nalazi i odnosom države i društva prema kulturi i umetnosti. Veoma tužnim me čini situacija u kojoj se u medijima raspravlja da li nam je kultura uopšte potrebna. Svakako da je Srbija plodno tlo za stvaranje i inspirativnije je za pisca da živi ovde nego u Norveškoj, ali drugo je pitanje da li ljudi od toga mogu dostojanstveno da žive. Mislim da ne mogu i da zato počnu da pišu pesme za albume folk zvezda, osmišljavaju političke kampanje ili rade za tupave marketinške agencije. Ja to ne bih voleo. Želeo bih da bar neko vreme živim u zemlji koja poštuje sopstvene vrednosti, ljude i umetnike, u sređenom društvu koje nema ovoliko turbulencija i tenzija kao naše.

[novosti-1] Marija Dedić, Dušan Spasojević: Bolne teme su važne , Novosti, 8. 2. 2014.: Kao verujući čovek, ne mogu biti razočaran. Postoji razlog zašto nam se sve dešava, ali razočaran sam stanjem u kom se zemlja nalazi i odnosom države i društva prema kulturi i umetnosti. Veoma tužnim me čini situacija u kojoj se u medijima raspravlja da li nam je kultura uopšte potrebna. Svakako da je Srbija plodno tlo za stvaranje i inspirativnije je za pisca da živi ovde nego u Norveškoj, ali drugo je pitanje da li ljudi od toga mogu dostojanstveno da žive. Mislim da ne mogu i da zato počnu da pišu pesme za albume folk zvezda, osmišljavaju političke kampanje ili rade za tupave marketinške agencije. Ja to ne bih voleo. Želeo bih da bar neko vreme živim u zemlji koja poštuje sopstvene vrednosti, ljude i umetnike, u sređenom društvu koje nema ovoliko turbulencija i tenzija kao naše.

[1]