Bicikl

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Saobraćajna dozvola za bicikl izdata 1935. godine
Najpopularniji bicikl (Flying Pigeon)
Bicikli koji se mogu unajmiti

Bicikl je kopneno prevozno sredstvo na dva točka koje pokreće vozač svojom snagom pomoću pedala. Počeo je da se koristi u 19. veku u Evropi.

Prema nekim izvorima bicikl je konstruisao Mikelanđelo i prvi bicikl je bio bez pedala. Bio je od drveta i vozio se odgurivanjem nogama kao trotinet. U 19. veku bicikli su bili sa veoma velikim prednjim točkom na kome su bile fiksno montirane pedale.

Prenos preko zupčanika i lanca na zadnji točak se pojavio početkom 20. veka. Nije se dugo čekalo ni na pojavu menjača brzina za bicikle. Samo na prvim menjačima lanac se prebacivao ručno i biciklisti su imali prljave ruke.

Održavanje ravnoteže na biciklu je znanje koje se stiče praksom i potebno je izvesno vreme i hrabrost.

Postoji više vrsta bicikala:

  • ženski bicikl - nema cev koja spaja governale i sedište (sic), da bi dame mogle da ga voze i u suknji
  • muški bicikl - ima cev koja spaja governale i sedište, čime se dobija u krutosti-čvrstini i nosivosti bicikla a na tu cev se može instalirati malo sedište za prevoz dece
  • dečiji bicikl je bicikl manjih dimenzija, a često ima još dva pomoćna točka, koji mogu da se demontiraju, za decu dok uče da voze bicikl
  • tricikl ima tri točka, dva pozadi i koriste ga pre svega deca jer je stabilan i nije potrebno održavati ravnotežu
  • sportski bicikl ima mogućnost postizanja velikih brzina ali veoma neudobno sedište (na kome se uglavnom i ne sedi), governale tako postavljene da se na njemu sedi u savijenom položaju da bi otpor vazduha bio što manji; izrađen je od veoma lakih materijala, ima vrlo uzane gume da bi trenje sa podlogom bilo što manje, a takođe ima menjač sa desetak brzina koji omogućuje veliki prenos na ravnom i postizanje velikih brzina ili manji prenos za savladavanje uspona; koristi se u sportskom biciklizmu
  • bicikl s pomoćnim motorom ima dodat motor do 50 cm³ sa vrlo malom potrošnjom, oko 1 L / 100 km; dostiže brzinu do 40 km/h; naročito je poznat francuski bicikl sa pomoćnim motorom tipa Soleks
  • tandem je bicikl za dve osobe koje sede jedna iza druge
  • rikša bicikl iza sebe ima prikolicu u kojoj mogu da sede do dve osobe; rikšu u osnovnoj verziji vuče čovek, ova vrsta prevoza je prisutna u jugoistočnij Aziji
  • nosački bicikl ima tri točka, dva napred, te ispred sebe korpu u koju može da se stavi teret
  • mauntin bajk ili planinski (brdski, terenski) bicikl je za vožnju po ekstremnim terenima, veoma robustan; kramponi su na točkovima
  • poni bicikl je bicikl na rasklapanje; to je vrsta ženskog bicikla, nešto manjih točkova u odnosu na standardni, koji u srednjem delu bicikla (u visini kolena) ima šarku koja omogućuje "prelamanje"-sklapanje bicikla na mnogo manji prostor; poznat je jugoslovenski UNIS-ov bicikl poni
  • sobni bicikl je atletska sprava koja se sastoji od sedišta, pedala i governala-držača za ruke; pedale se okreću kao na biciklu, a na 'governalama' se nalaze instrumenti kojima se fiktivno meri brzina; u okviru sprave postoji mogućnost simuliranja uspona tj. otpora okretanju pedala; služi za jačanje mišića nogu, za sticanje kondicije ali i mršavljenje
  • monocikl je bicikl sa jednim točkom; potreban je izuzetan osećaj ravnoteže; koristi se u cirkusima

Po tipu zadnje glavčine bicikla, gde se nalazi zupčanik na točku, bicikli se proizvode u dve verzije:

  • kontraši, bicikli kod kojih se pokretanjem lanca u suprotnom smeru od smera za vožnju izaziva efekat kočenja, tj. to je vrsta kočnice
  • frajlauf, nemaju efekat kočenja pri okretanju pedala unazad

Bicikli su veoma prisutni tamo gde je ravnica. U Evropi su to Holandija i panonske zemlje. Bicikli su masovni i u zemljama sa niskim standardom kao što su Kina, Vijetnam i Indonezija.

Bickli su se koristili i u nekim vojskama kao biciklističke jedinice te u policiji (npr. jugoslovenskoj).

Bicikle su za prevoz ljudstva i opreme naročito koristile vojske koje su se morale boriti u oblastima gde su putevi bili uništeni ili blatnjavi zbog monsuna. Dva takva primera predstavljaju japanska vojska u Malaji i Burmi za vreme Drugog svetskog rata, odnosno vojska Severnog Vijetnama za vreme Vijetnamskog rata. U potonjem je svaki bicikl standarno prevozio po 50 kilograma opreme.

Takođe pogledajte[uredi - уреди | uredi kôd]