Bicikl

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Saobraćajna dozvola za bicikl izdata 1935. godine

Bicikl je kopneno prevozno sredstvo na dva točka koje pokreće vozač svojom snagom pomoću pedala. Počeo je da se koristi u 19. veku u Evropi.

Prema nekim izvorima bicikl je konstruisao Mikelanđelo i prvi bicikl je bio bez pedala. Bio je od drveta i vozio se odgurivanjem nogama kao trotinet. U 19. veku bicikli bili da veoma velikim prednjim točkom na kome su bile fiksno montirane pedale.

Prenos preko zupčanika i lanca na zadnji točak se pojavio početkom 20. veka. Nije se dugo čekalo ni na pojavu menjača brzina za bicikle. Samo na prvim menjačima lanac se prebacivao ručno i biciklisti su imali prljave ruke.

Održavanje ravnoteže na biciklu je znanje koje se tiče praksom i potebno je izvesno vreme i hrabrost.

Postoji više vrsta bicikala:

  • "ženski bicikl" - nema cev koja spaja volan i sedište, da bi Dame mogle da ga voze i u suknji
  • "muški bicikl" - ima cev koja spaja volan i sedište čime se dobija u krutosti-čvrstini i nosivosti bicikla a na tu cev se može instalirati malo sedište za prevoz dece
  • "dečiji bicikl" je bicikl manjih dimenzija, često ima još dva pomoćna točka, koji mogu da se demontiraju, za decu dok uče da voze bicikl.
  • "tricikl" ima tri točka, dva pozadi i koriste ga pre svega deca jer je stabilan i nije potrebno održavati ravnotežu.
  • "sportski bicikl" ima mogućnost postizanja velikih brzina ali veoma neudobno sedište (na kome se uglavnom i ne sedi), volan tako postavljen da se na njemu sedi u savijenom položaju da bi otpor vazduha bio što manji. Izrađen je od veoma lakih materijala, ima veoma uzane gume da bi trenje sa podlogom bilo što manje. Takođe ima menjač sa desetak brzina koji omogućuje veliki prenos na ravnom i postizanje velikih brzina ili manji prenos za savladavanje uspona. Koristi se u sportskom biciklizmu.
  • "bicikl s pomoćnim motorom" ima dodati motor do 50 cm³ sa vaoma malom potrošnjom oko 1 l/100 km. Dostiže brzinu do 40 km/h. Naročito je poznat francuski bicikl sa pomoćnim motorom tipa Soleks.
  • "tandem" je bicikl za dve osobe koje sede jedna iza druge
  • "rikša bicikl" koji iza sebe ima prikolicu u kojoj mogu da sede do dve osobe. Rikšu u osnovnoj verziji vuče čovek. Ova vrsta prevoza je prisutna u jugoistočnij Aziji.
  • "nosački bicikl" ima tri točka, dva napred, ispred sebe korpu dimezija cca 1h1 m u koji može da se stavi teret.
  • "mauntin bajk" bicikl za vožnju po ekstremnim ternima, veoma robustan, kramponi na točkovima.
  • "poni bicikl" bicikl na rasklapanje. To je vrsta "ženskog" bicikla, nešto manjih točkova u odnosu na standardni, koji u srednjem delu bicikla (u visini kolena) ima šarku koja omogućuje "prelamanje"-sklapanje bicikla na mnogo manji prostor.
  • "sobni bicikl" je atletska sprava koja se sastoji od sedišta, pedala i volana. Pedale se okreću kao na biciklu. Na volanu se nalaze instrumenti kojima se fiktivno meri brzina. U okviru sprave postoji mogućnost simuliranja uspona tj. otpora okretanju pedala. Služi za jačanje mišića nogu, za sticanje kondicije ali i mršavljenje.
  • "Monocikl" je bicikl sa jednim točkom. Potreban je izuzetan osećaj ravnoteže. Koristi se u Cirkusima.

Po tipu zadnje glavčine bicikla, gde se nalazi zupčanik na točku, bicikli se proizvode u dve verzije:

  • "kontraši" su bicikli kod kojih pokretanjem lanca u suprotnom smeru od smera za vožnju izaziva se efekat kočenja, tj. to je vrsta kočnice.
  • "frajlauf" nema efekat kočenja pri okretanju pedala unazad.

Bicikli su veoma prisutni tamo gde je ravnica. U Evropi su to Holandija i panonske zemlje. Bicikli su masovni i u zemljama sa niskim standardom kao što su Kina, Vijetnam i Indonezija.

Bickli su se koristili i u nekim vojskama kao biciklističke jedinice te u policiji.

Bicikle su za prevoz ljudstva i opreme naročito koristile vojske koje su se morale boriti u oblastima gdje su putevi bili uništeni ili blatnjavi zbog monsuna. Dva takva primera predstavljaju japanska vojska u Malaji i Burmi za vrijeme drugog svetskog rata, odnosno vojska Severnog Vijetnama za vreme Vijetnamskog rata. U potonjem je svaki bicikl standarno prevozio po 50 kilograma opreme.