Prijeđi na sadržaj

Barijum-karbonat

Izvor: Wikipedija
Barijum-karbonat
Drugi nazivi viterit
Identifikacija
CAS registarski broj 513-77-9 DaY
PubChem[1][2] 10563
ChemSpider[3] 10121 DaY
UNII 6P669D8HQ8 DaY
MeSH Barium+carbonate
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula BaCO3
Molarna masa 197.336 g/mol
Agregatno stanje beli kristal
Gustina 4.2865 g/cm3, osnovno
Tačka topljenja

811 °C

Tačka ključanja

1555 °C



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Barijum-karbonat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule BaCO3.

Dobijanje

[uredi | uredi kod]

Javlja se u prirodi u vidu minerala viterita, ali se može dobiti industrijskim putem iz barita.[4]

Istorijat

[uredi | uredi kod]

Mineral viterit je nazvan prema Viljemu Viteritu koji je 1784. utvrdio da je hemijski različit od barijum-sulfata. Viterit kristališe u ortorombičnom kristalnom sistemu.[4]

Svojstva

[uredi | uredi kod]

To je beo prah, koji podseća na kredu. Nerastvoran je u vodi, mada se u maloj meri rastvara u prisustvu viška ugljen-dioksida. Reaguje sa kiselinama dajući rastvorljive barijumove soli[4]:

BaCO3(s) + 2 HCl(aq) → BaCl2(aq) + CO2(g) + H2O(l)

Sa sumpornom kiselinom slabo reaguje.[4]

Osobina Vrednost
Particioni koeficijent[5] (ALogP) -2,0
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) 1,3
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 153,4

Značaj

[uredi | uredi kod]

Upotrebljava se za spravljanje otrova za pacove, keramike i cementa.[4]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  5. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  6. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  7. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Literatura

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]