Asterion

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Asterion (starogrčki: Ἀστερίων, doslovno = "zvezdani" ili "vladar zvezda") ili Asterije (Ἀστέριος) bio je, u grčkoj mitologiji, kralj ostrva Krita.[1] sin Tektama, sina Dorovog, bio je muž Europin i očuh njene dece, koju je rodila Zevsu, koji je, pak, uzeo obličje bika da bi se približio Europi.[2][3] Asterionovi su sinovi bili Minoj, mudri kritski kralj koji će kasnije postati sudija u podzemnom svetu, Radamant, koji će boraviti u vrtu Hesperida ili će takođe suditi u podzemlju, te Sarpedon, koji će na onom svetu isto postati sudija. Nakon Asterionove smrti kritski je presto pripao Minoju, koji se ubrzo posvađao sa svojom braćom i proterao ih iz kraljevstva. Kreta, kći Asterionova, možda je bila Minojeva supruga.[4]

Prema Likofronu, Asterion živi u palati na planini Dikti i oženjen je devojkom koju su Kureti oteli i doveli na njegov dvor.[5] Na istu povezanost s Kuretima na planini Dikti nailazi se i kod Nona, ali je Asterion tu ipak oženjen Europom.[6]

Minotaurovo ime[uredi - уреди | uredi izvor]

U izvorima se spominje i drugi Asterion ili Asterije. Prema Karl Kerenyiju[7][8] i drugim ispitivačima, ovaj Asterion, predstavljen na kritskim novčićima u vidu zvezde u središtu labirinta, bilo je zapravo drugo, možda izvorno ime Minotaurovo; kako kaže Pseudo-Apolodorova Biblioteka: "Pasifaja je rodila Asterija, koji je bio nazvan Minotaurom; imao je glavu bika, ali mu je telo bilo ljudsko; a Minos, po savetu nekih proročanstava, utamničio ga je u Labirintu".[9]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 1, 2, 3, 4 i Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 60, 3 pišu "Asterije"; Pausanija, Opis Helade, II, 31, 1 piše "Asterion".
  2. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 1, 2 sqq.
  3. Sholija uz Homerovu Ilijadu, XII, 292.
  4. Schmitz 1867, s.v. Asterion (1).
  5. Likofron, Aleksandra, 1301.
  6. Nono, Ep o Dionisu, II, 695.
  7. Kerényi 1951, str. 111.
  8. Kerényi 1976, str. 105.
  9. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 1, 3.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]