Armagedon

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ostaci tvrđave Megido

Armagedon (od hebrejski: הַר מְגִדּוֹ, u prevodu planina Megido; grč. Ἁρμαγεδών Harmagedōn,[1][2] lat. Armagedōn[3]) je prema Bibliji, mesto bitke tokom smaka sveta, koje se interpretira i u bukvalnom i u simboličnom značenju. Reč armagedon u običnom govoru se odnosi na bilo koji scenario kraja sveta.

Prema hilijastičkoj (milenarističkoj) interpretaciji hrišćanstva, mesija (Isus Hrist) će se vratiti na zemlju i poraziti Antihrista („Zver“) i Satanu u bici kod Armagedona. Satana će zatim biti bačen u ambis ili rupu bez dna na hiljadu godina, tokom kojih će Isus vladati na zemlji. Nakon što bude oslobođen iz ambisa, Satana će skupiti Goga i Magoga sa sva četiri kraja Zemlje. Oni će se okružiti logor „svetih“ i „grad ljubazni“ (misli se na Jerusalim). Sa neba Bog će na zemlju baciti plamen koja će ih progutati. Đavo, smrt, pakao i oni koji nisu upisani u Knjigu života će biti bačeno u Gehenu (ognjeno jezero koje gori od sumpora).

Reč armagedon se pojavljuje samo jednom u grčkom prevodu Novog zaveta u Otkrovenju Jovanovom. Ona potiče od hebrejskog har magido (הר מגידו), što znači „planina Megido“. Megido je brdo na kom su građene antičke tvrđave da čuvaju glavni put Via Maris, koji povezuje stari Egipat sa Mestopotamijom. Megido je poprište nekoliko bitaka, uključujući one iz 1469. pne. i 609. pne.. Današnji Megido je gradić oko 40 km jugozapadno od južne obale Galilejskog jezera.[4]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]