Anahronizam

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Aristotel, filozof iz 4. veka pne., prikazan u Nirnberškoj hronici kao naučnik iz 15. veka.

Anahronizam[1] ili anakronizam je reč grčkog porekla i označava postavljanje ljudi, događaja, bića, predmeta, običaja, načina mišljenja, pogleda na svet u ranije ili kasnije periode od izvornog. U pitanju je svesna ili slučajna greška u hronologiji i izlaganju događaja.

Postoje dva tipa anahronizma: parahronizam i prohronizam. Parahronizam se pojavljuje kada se događaj odvija u vremenu previše u budućnosti, kao što je npr. vožnja kočija na auto-putu. Prohronizam se javlja kada se događaj odvija u vremenu previše u prošlosti, kao na primer da Leonardo Davinči nosi digitalni časovnik. Anahronizam može biti stvaran ili umetnički, a ako je umetnički može biti namerni ili nenamerni.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]