Штитаре (Нови Пазар)
Za ostale upotrebe, v. Штитаре (razvrstavanje).
Штитаре | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Рашки |
Град | Нови Пазар |
Становништво | |
Становништво (2011) | 77 |
Положај | |
Координате | 43°13′20″N 20°20′01″E / 43.222166°N 20.333666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 980 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 36314 |
Позивни број | 020 |
Регистарска ознака | NP |
Координате: 43° 13′ 20" СГШ, 20° 20′ 01" ИГД
Штитаре је насељено место града Новог Пазара у Рашком округу. Налази се на Голији[1]. Према попису из 2002. било је 77 становника (према попису из 1991. било је 100 становника). До села не постоји асфалтиран прилазни пут[1].
Географија и историја[uredi - уреди | uredi kôd]
Штитаре се налази на јужним падинама Голије, окружено је селима Осаоницом, Свилановом, Троштицама, Раковцем, Батинићима и Гошевом. Ово насеље се налази у долини Људске реке, у Осаоничкој котлини. Дели се на Горње и Доње Штитаре. Кроз Штитаре протиче Штитарски поток који извире са травнатог платоа села Гошева и улива се у Људску реку. Овај поток је јако бујичав за време летњих киша и топљења голијског снега. Корито му је дубоко и стрмо. Поред овог потока налази се и пут који води у правцу Дежевске долине и постоје записана казивања да је то крак Дубровачког пута. Код лепо урађене штитарске друмске чесме саграђен је, прво дрвени, па онда бетонски мост. У селу се налази и црква Светог Николе, изграђена 1640. године, за време обновљене Пећке патријаршије, која је у околини Новог Пазара изградила 10-ак цркава. Једно време је у Горњим Штитарима радила четвороразредна основна школа.
Штитаре је записано у турском дефтеру 1455. године као Горњи Штитар и као тимар измећара Иса-бега Исаковића, оснивача Новог Пазара. Записано је и 1585. године приликом успостављања обавезе овчарине и трговине. Тада је неки Петријин Вук имао 30, Влајо Десница 35, Петре Данко 35 и Вељо Радина 60 оваца и коза. Штитаре је записано и у Сопоћанском поменику (15-16. век).
Године 1941, за време Другог светског рата, сва подголијска села, па и Штитаре, била су нападнута и паљена од стране албанско-муслиманских освајачких група - балиста. Становници подголијских села су им се супроставили и после погибије њиховог команданта код Троштичког и Штитарског камена балисти се повлаче преко Људске реке на Сјеничку пештер.
Црква Светог Николе у Штитарима[uredi - уреди | uredi kôd]
Црква Св. Николе, позната под именом Никољача, издваја се својом архитектонском занимљивошћу и буди посебну пажњу. То је црква средњих димензија, рађена са очигледним декоративним претензијама. У основи је једнобродна грађевина са олтарском апсидом која је изнутра полукружна, а споља седмострана. Поред наоса има и припрату која је од наоса одвојена луком ношеним ступцима. Пресведена је полуљубичастим сводом који подупиру ојачавајући лукови. Занимљиво је да светлост продире кроз два отвора на своду наоса и кроз један прозор на јужном зиду, који је необично вешто профилисан тако да чини врло уочљив декоративни елемент на грађевини. С посебним осећањем декоративности обрађена је западна фасада. Шест изванредно лепо профилисаних конзола повезано је луковима чинећи слепу аркаду елегантних облика и ритмике. Грађевина је зидана од лепо обрађених блокова камена пешчара, љубичасте фактуре. О времену градње цркве нема никаквих одређених података. Међутим, по стилу фресака и по архитектури можемо закључити да је црква настала око 1640. године. Оскудна и недовољна обавештења о живопису даје нам оштећени натпис који се налази у олтарском простору. На основу тог натписа сазнајемо да је ктитор живописа био неки Вујко. Поред њега на натпису се помињу неки Алтар и Дачул чије су улоге у декорацији цркве нејасне. Можда међу њима треба тражити аутора живописа. Од представљених сцена и фигура очуване су само оне у олтарском простору. Сачувана је сцена Визије Св. Петра Александријског. Такође пажњу одузимају фигуре архијереја: Светог Василија Великог, Светог Глигорија Великог, Светог Спиридона, Светог Кирила Филозофа и Светог Николе. Фреске су рађене на тамно-плавој и жутој позадини. Сигнатуре су исписане белом бојом. По ставовима неких фигура и начину њихове обраде може се претпоставити да је аутор ових живописа један од мајстора који је радио фреске у цркви код Тутина. Зидно сликарство тутинске цркве настало је 1647. године. Пошто су сличности између ове две цркве очигледне онда следи закључак да је црква у Штитарима настала у истом периоду. Посебну вредност представљају царске двери које су једнини сачувани део од првобитног иконостаса. На дверима је насликана сцена Благовести. По сликарским квалитетима двери су значајно остварење српског иконописа с краја прве половине 17. века.
Демографија[uredi - уреди | uredi kôd]
У насељу Штитаре живи 62 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (43,7 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 25 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.
У селу има преко педесет домаћинстава, али је само двадесетак стално насељно. Остала домаћинства су напуштена током зиме, а насељена преко лета[1].
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
У Штитарима живе следећи родови: Бешевићи, 4 дома, слава Аранђеловдан, пореклом из Бишева; Васићи, 2 дома, Свети Никола, пореклом из Бишева; Васовићи, 2 дома, Свети Пантелија, пореклом из Гошева; Мараши, 2 дома, Свети Никола, из Подгорице; Мићовићи, 1 дом, Свети Јован, из Корутана; Пузовићи, 1 дом, Свети Никола, из Бијелог Поља; Шарци, 2 дома, Крстовдан, из Жабљака. Из Штитара су се иселиле следеће породице: Бешевићи, 1 дом, Београд; Васићи, 1 дом, Аранђеловац. Ово су подаци за 2006. годину.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 77 | 100,0% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 1 | 2 | ||
80+ | 0 | 2 | ||
75-79 | 1 | 0 | ||
70-74 | 1 | 1 | ||
65-69 | 6 | 8 | ||
60-64 | 8 | 7 | ||
55-59 | 2 | 2 | ||
50-54 | 1 | 1 | ||
45-49 | 1 | 0 | ||
40-44 | 1 | 1 | ||
35-39 | 4 | 2 | ||
30-34 | 2 | 1 | ||
25-29 | 1 | 4 | ||
20-24 | 1 | 1 | ||
15-19 | 1 | 1 | ||
10-14 | 5 | 1 | ||
5-9 | 1 | 1 | ||
0-4 | 2 | 3 | ||
просек | 43.7 | 47.4 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 31 | 6 | 22 | 3 | - | - |
Женски | 33 | 6 | 22 | 5 | - | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 20 | 18 | - | - | 2 | - | - | - | - | - |
Женски | 10 | 10 | - | - | - | - | - | - | - | - |
Оба | 30 | 28 | - | - | 2 | - | - | - | - | - |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
Оба | - | - | - | - | - | - | - | - | - |
Референце[uredi - уреди | uredi kôd]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 „Беспућем до Штитара”. РТС. 21. 03. 2012.. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/Србија+данас/1067250/Беспућем+до+Штитара.html. Pristupljeno 21. 3. 2012.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везе[uredi - уреди | uredi kôd]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)