Тољевац

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Тољевац

Toljevac, centar sela.jpg

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Општина Варварин
Становништво
Становништво (2011) 570
Положај
Координате 43°44′01″N 21°12′11″E / 43.7335°N 21.203166°E / 43.7335; 21.203166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 289 m
Тољевац is located in Srbije
Тољевац
Тољевац
Тољевац (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 037
Регистарска ознака


Координате: 43° 44′ 01" СГШ, 21° 12′ 11" ИГД

Тољевац је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 570 становника (према попису из 1991. било је 758 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

До Другог српског устанка Тољевац (тада Толевац) се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Тољевац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништва[uredi - уреди | uredi izvor]

Према пореклу ондашње становништво Тољевца из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседелаца има 4 породице са 40 куће.
  • Из Врањског округа има 6 породице са 45 куће.
  • Непознате старине има 1 породица са 9 куће.
  • Из околине има 2 породице са 5 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 4 куће.
  • Из Левче има 1 породица са 4 куће.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 3 куће. подаци датирају из 1905. године)[2]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Тољевац живи 476 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (42,3 код мушкараца и 47,6 код жена). У насељу има 195 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1079 [3]
1953. 1111
1961. 1115
1971. 976
1981. 839
1991. 758 715
2002. 613 570
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
565 99,12%
Македонци
  
2 0,35%
Црногорци
  
1 0,17%
Муслимани
  
1 0,17%
Југословени
  
1 0,17%
непознато
  
0 0,0%


Тољевац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 30 31 32 33 38 37 38 38 39 38 41 40
Пореске главе* - 41 42 41 46 44 46 45 45 44 50 49
Арачке главе** 91 94 102 100 97 99 102 107 111 111 108 110
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf. pristupljeno 12.07.2012.  Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Јагодинска нахија I" definirano više puta s različitim sadržajem
  2. Подаци: „Насеља“ (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]