Тољевац

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Тољевац

Toljevac, centar sela.jpg

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Општина Варварин
Становништво
Становништво (2011) 570
Положај
Координате 43°44′01″N 21°12′11″E / 43.7335°N 21.203166°E / 43.7335; 21.203166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 289 m
Тољевац is located in Srbije
Тољевац
Тољевац
Тољевац (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 037
Регистарска ознака


Координате: 43° 44′ 01" СГШ, 21° 12′ 11" ИГД

Тољевац је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 570 становника (према попису из 1991. било је 758 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

До Другог српског устанка Тољевац (тада Толевац) се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Тољевац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништва[uredi - уреди | uredi izvor]

Према пореклу ондашње становништво Тољевца из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседелаца има 4 породице са 40 куће.
  • Из Врањског округа има 6 породице са 45 куће.
  • Непознате старине има 1 породица са 9 куће.
  • Из околине има 2 породице са 5 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 4 куће.
  • Из Левче има 1 породица са 4 куће.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 3 куће. подаци датирају из 1905. године)[2]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Тољевац живи 476 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (42,3 код мушкараца и 47,6 код жена). У насељу има 195 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1079 [3]
1953. 1111
1961. 1115
1971. 976
1981. 839
1991. 758 715
2002. 613 570
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
565 99,12%
Македонци
  
2 0,35%
Црногорци
  
1 0,17%
Муслимани
  
1 0,17%
Југословени
  
1 0,17%
непознато
  
0 0,0%


Тољевац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 30 31 32 33 38 37 38 38 39 38 41 40
Пореске главе* - 41 42 41 46 44 46 45 45 44 50 49
Арачке главе** 91 94 102 100 97 99 102 107 111 111 108 110
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf. pristupljeno 12.07.2012.  Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Јагодинска нахија I" definirano više puta s različitim sadržajem
  2. Подаци: „Насеља“ (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]