Мареново

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Мареново

Поглед на Мареново.jpg

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Општина Варварин
Становништво
Становништво (2011) 453
Положај
Координате 43°41′28″N 21°14′15″E / 43.691166°N 21.2375°E / 43.691166; 21.2375
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 235 m
Мареново is located in Srbije
Мареново
Мареново
Мареново (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 037
Регистарска ознака


Координате: 43° 41′ 28" СГШ, 21° 14′ 15" ИГД

Мареново је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 453 становника (према попису из 1991. било је 535 становника).

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Мареново се налази у централној Србији, у регији Темнић, на 20км магистралног пута Крушевац - Крагујевац.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Ово село је настало после Другог српског устанка, јер га не помињу ни Вук, ни Вујић, ни Срезњевски, нити га има у Усписнику села од 1818. године. Вероватно да је до тада ово село било у саставу Залоговца, као заселак. Већи део земље, где је данас село, и скоро цео сеоски атар била је алија (пуста земља) Кнеза Милоша, где је он жирио свиње. На многе молбе Мареноваца и Залоговаца, он је допустио Шокорцу из Пољне у Левчу, да се то имање распрода по цванцик (4 гроша) ланац а целу им је планину изнад села поклонио (негде око 1835. године).

Име села[uredi - уреди | uredi izvor]

О имену села постоје два тумачења. По једном село је добило име по неком Марјану, који се овде први доселио те се у прво време село звало Марјаново, а по другом, да је село добило име по неком Марину, настојнику имања Кнеза Милоша, те се у почетку звало Мариново.

Порекло становништва[uredi - уреди | uredi izvor]

Становништво се углавном доселило из старе Србије и из крушевачког краја и околних места. По попису из 1948. године било је 606 становника, а по попису из 2001. године 535 становника, што је чинило 2,2% укупног становништва општине. Активно становништво учествује са 71,0% у укупном становништву, а пољопривредно чини 69,0% укупног становништва.

Сеоске куће су местимично доста разређене и то све јаче што се даље иде од реке уз поток, између неких је растојање 20-30 метара, а између неких и 200-300 метара. Покрај села, левом страном потока, пролази магистрални пут Крушевац - Јасика - Залоговац - Крчин - Рековац - Крагујевац.

Становништво се бави ратарством, воћарством и виноградарством.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У Маренову живи 453 становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (43,2 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 116 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 606 [1]
1953. 645
1961. 638
1971. 640
1981. 633
1991. 535 496
2002. 507 453
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
451 99,55%
непознато
  
2 0,44%


Спорт[uredi - уреди | uredi izvor]

У Маренову постоји истоимени фудбалски клуб, ФК Мареново који је основан 2015. године и који се тренутно такмичи у Општинској лиги Варварин. ФК Мареново је прву званичну утакмицу одиграо 12.09.2015. године на свом терену у Маренову са екипом ФК Костреж из Ћићевца. Сезону 2015/16 овај клуб је завршио као трећепласирани клуб у Општинској лиги Варварин, док је у сезони 2016/17 освојио друго место.

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]