Огар
| Огар | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Пећинци |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1040
|
| Густина становништва | 28 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°47′20″N 19°56′29″E / 44.788833°N 19.9415°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 76 m |
| Површина | 40,8 km² |
  Огар Огар (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22416 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | RU |
Координате: 44° 47′ 20" СГШ, 19° 56′ 29" ИГД
Огар је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1040 становника (према попису из 1991. било је 1111 становника, према попису из 2002. било је 1143 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Огар је село у општини Пећинци које се спомиње у 16. веку тј. 1570. у пописном дефтеру санџака Срема. У том периоду припадао је нахији Купиник. После протеривања Турака припада земунском властелинству а 1745. припојено је Војној граници. У почетку је то било велико село, али због честих сеоба становништва број становника варира. У Првом светском рату Аустријанци су запалили село, да би га његовим завршетком напустио велики број Немаца и Мађара. Током Другог светског рата број становника се смањио за трећину, а у борбама је погинуло 110 људи из села. Међу погинулима је и народни херој Душан Јерковић. После рата, досељавање је било најмасовније из Србије и Босне и Херцеговине.
Почетком 18. века постојала је црква од плетера покривена даском.Једна од нај старијих школа ,у овом крају,основана је у Огару 1763. године. Нова црква саграђена је на прелазу из 18. у 19. век. Приликом повлачења 1943 године,Немци су минирали цркву. Мештани Огара је обнављају одмах по завршетку рата 1945. Црква до данас носи име Светог Николе и слави славу 22. маја.
Етно Кућа[uredi | uredi kod]
У Огару се налази најстарија сачувана кућа у Срему. Датира из друге половине XVII века. Кућа је троделна, са средишњом просторијом у улози кухиње и собама са њених бочних страна. Као пример куће сажетог трема и испуштеног дела кухиње завног кућер, она представља варијанту троделне равничарске куће Срема. Породични грб на забату са орнаментима двоглавог орла асоцира на властелу, која је једина у то време могла дићи тај објекат.[1]
Спорт[uredi | uredi kod]
У Огару постоји фудбалски клуб Шумар, који је основан 1930. године.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Огар живи 875 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,0 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.115 | 97,55% | ||
| Роми | 7 | 0,61% | ||
| Хрвати | 4 | 0,34% | ||
| Словаци | 3 | 0,26% | ||
| Црногорци | 2 | 0,17% | ||
| Руси | 2 | 0,17% | ||
| Муслимани | 2 | 0,17% | ||
| Југословени | 2 | 0,17% | ||
| Мађари | 1 | 0,08% | ||
| непознато | 3 | 0,26% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 5 | 6 | ||
| 75-79 | 8 | 15 | ||
| 70-74 | 18 | 30 | ||
| 65-69 | 30 | 36 | ||
| 60-64 | 34 | 36 | ||
| 55-59 | 31 | 30 | ||
| 50-54 | 44 | 36 | ||
| 45-49 | 55 | 41 | ||
| 40-44 | 44 | 34 | ||
| 35-39 | 48 | 41 | ||
| 30-34 | 40 | 46 | ||
| 25-29 | 31 | 36 | ||
| 20-24 | 38 | 36 | ||
| 15-19 | 41 | 30 | ||
| 10-14 | 44 | 36 | ||
| 5-9 | 40 | 40 | ||
| 0-4 | 30 | 30 | ||
| просек | 37.0 | 38.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 468 | 132 | 298 | 20 | 13 | 5 |
| Женски | 455 | 71 | 300 | 74 | 7 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 282 | 132 | - | - | 56 | 1 | 12 | 12 | 4 | 12 |
| Женски | 96 | 40 | - | - | 14 | 1 | - | 12 | - | 1 |
| Оба | 378 | 172 | - | - | 70 | 2 | 12 | 24 | 4 | 13 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 1 | 3 | 1 | 1 | - | - | 47 | |
| Женски | - | 1 | 1 | 6 | 9 | - | - | - | 11 | |
| Оба | - | 1 | 2 | 9 | 10 | 1 | - | - | 58 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Ogar: Najstarija kuća
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
