Брестач
| Брестач | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Пећинци |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  934
|
| Густина становништва | 52 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°51′24″N 19°54′06″E / 44.856666°N 19.901666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 73 m |
| Површина | 20,4 km² |
  Брестач Брестач na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22415 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | RU |
Координате: 44° 51′ 24" СГШ, 19° 54′ 06" ИГД
Брестач је насељено место у општини Пећинци, у сремском округу у Војводини, Србија. Према попису из 2011. било је 934 становника.
Према предању, Брестач је добио назив по три велика бреста, која су се видела са велике удаљености и служили су као оријентир. Тренутна основна школа у Пећинцима је премештена баш из овог села. У центру села се налази споменик палим борцима у Другом светском рату, а такође се ту налази и бездан из ког је некад текла природно чиста изворска вода, али је извор пресушио. У центру Брестача се такође налази и црква посвећена Св. Архангелу Гаврилу. Подигнута је 1792, након што је порушена претходна, дрвена, саграђена 175о. Место је имало цркву још за време Бранковића, почетком 16. века. Након турске окупације, црква је регистрована у фискалном попису из 1566. Садашњи иконостас дело је дрворезбара Павла Бошњаковића из 1822. Иконе су радили сликар Константин Лекић и златар Димитрије Давидовић, 1834. Стојан Аралица, који је у Брестачу учитељевао од 1904-1909, осликао је патрона цркве, св. Архангела Гаврила, изнад улазних врата цркве са јужне стране. Осим ове цркве, село је имало и капелу посвећену св. Петки. Капела је задужбина мештана Павла Радивојевића. Саграђена је половином 19. века, а порушена 1948, кад су нове власти одлучиле да на њеном месту подигну тзв. Дом културе. (О цркви и капели, допунио Предраг Пузић).
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Брестач живи 821 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,6 година (36,8 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 308 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.014 | 95,12% | ||
| Роми | 23 | 2,15% | ||
| Хрвати | 11 | 1,03% | ||
| Македонци | 4 | 0,37% | ||
| Црногорци | 1 | 0,09% | ||
| Словаци | 1 | 0,09% | ||
| Муслимани | 1 | 0,09% | ||
| Југословени | 1 | 0,09% | ||
| непознато | 2 | 0,18% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 6 | ||
| 80+ | 5 | 7 | ||
| 75-79 | 6 | 13 | ||
| 70-74 | 28 | 32 | ||
| 65-69 | 31 | 39 | ||
| 60-64 | 33 | 36 | ||
| 55-59 | 26 | 27 | ||
| 50-54 | 29 | 28 | ||
| 45-49 | 45 | 39 | ||
| 40-44 | 41 | 36 | ||
| 35-39 | 43 | 43 | ||
| 30-34 | 40 | 29 | ||
| 25-29 | 31 | 34 | ||
| 20-24 | 29 | 32 | ||
| 15-19 | 50 | 37 | ||
| 10-14 | 41 | 36 | ||
| 5-9 | 36 | 22 | ||
| 0-4 | 32 | 22 | ||
| просек | 36.8 | 40.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 439 | 127 | 278 | 20 | 14 | - |
| Женски | 438 | 75 | 279 | 70 | 14 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 319 | 223 | - | - | 39 | - | 24 | 7 | 3 | 8 |
| Женски | 197 | 162 | - | - | 8 | - | - | 11 | - | 3 |
| Оба | 516 | 385 | - | - | 47 | - | 24 | 18 | 3 | 11 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 2 | 5 | 2 | 1 | 3 | - | - | 2 | |
| Женски | 2 | - | 3 | 3 | 4 | 1 | - | - | - | |
| Оба | 2 | 2 | 8 | 5 | 5 | 4 | - | - | 2 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
