Засавица I

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Засавица (разврставање).
Засавица I

Засавица I - Црква св. Тројице
Засавица I - Црква св. Тројице

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 722
Густина становништва 60* ст/km²
Положај
Координате 44°57′04″N 19°30′02″E / 44.951166°N 19.5005°E / 44.951166; 19.5005
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 78 m
Површина 25,8* km²
Засавица I na karti Srbije
Засавица I
Засавица I
Засавица I na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 22201
Позивни број 022
Регистарска ознака SM


Координате: 44° 57′ 04" СГШ, 19° 30′ 02" ИГД

Засавица I или Горња Засавица је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 722 становника.


Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Засавица I живи 655 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,9 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 268 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 925 [1]
1953. 978
1961. 969
1971. 913
1981. 924
1991. 864 833
2002. 893 836
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
821 98,20%
Роми
  
8 0,95%
Хрвати
  
2 0,23%
Украјинци
  
1 0,11%
Бугари
  
1 0,11%
непознато
  
3 0,35%


Знаменитости[uredi - уреди | uredi izvor]

Специјални резерват природе Засавица је стављена под заштиту државе 1977. године као природно добро I категорије од изузетног значаја. Резерват се простире у јужном Срему и северној Мачви на територијама општина Сремска Митровица и Богатић. Ово је мочварно подручје са поплавним ливадама и шумама површине 1825 хектара уз речицу Засавицу дужине 33,1 километара. Кроз овај резерват тече речица Засавица, поток Батар, канали Јовац и Прекопац и постоји веза са реком Савом.[3] Ово је ретко место где се може затећи дабар у природи у Србији, пошто је овде враћен плански и већ се појавила прва брана коју су даброви направили.

Српска православна црква Свете Тројице је једини богослужбени храм у селу и под заштиом је државе као споменик културе од великог значаја.


Види још[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Засавица, о специјалном резервату природе на сајту факултета за примењену екологију „Футура"
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Напомене[uredi - уреди | uredi izvor]

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Засавица, на којој се налазе два насеља Засавица I и Засавица II.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]