Zglob

Izvor: Wikipedia
Zglob kuka

Zglob (lat. arthrosis, articulatio, junctura) predstavlja spoj dve ili više kostiju. Postoje dve vrste spojeva elemenata skeleta: sinartroze i diartroze.

Sinartroze (lat. synarthroses) su kontinuirani spojevi kostiju, gde se između zglobnih elemenata nalazi potporno tkivo. U zavisnosti od vrste ovog tkiva, sinartroze se dele na vezivne i hrskavičave spojeve.

Diartroze (lat. diarthroses) su spojevi kostiju, kod kojih postoji šupljina između zglobnih površina i tzv. zglobna čahura. Ova vrsta spoja se naziva takođe i sinovijalni zglob.

Vezivni spojevi[uredi - уреди]

Vezivni spojevi (lat. articulationes fibrosae) su vrsta zgloba, kod koga se između zglobnih elemenata nalazi tanki sloj vezivnog tkiva ili jake fibrozne veze. Postoje tri vrste ovog zgloba:

  • šav,
  • klinasti spoj i
  • sindesmoza.

Šav (lat. sutura) je fibrozni spoj između pljosnatih kostiju lobanje. Razlikuju se tri vrste šava: ravni šav (lat. sutura plana) koji spaja jednostavne ravne ivice kostiju, zupčasti šav (lat. sutura serrata) kod koga su zglobne ivice kostiju nazupčene i ljuskasti šav (lat. sutura squamosa) gde su ivice kostiju veoma stanjene i u toku zglobljavanja preklapaju jedna drugu.

Klinasti spoj (lat. gomphosis) je vrsta zgloba koji povezuje koren zuba sa čašicom (alveolom). Zub je poput klina usađen u šupljinu alveole i sa njom je povezan preko periodontalnih vlakana.

Sindesmoza (lat. syndesmosis) se odlikuje prisustvom jakih ligamenata koji povezuju međusobno udaljene kosti. Sindesmoza može biti fibrozna i elastična.

Hrskavičavi spojevi[uredi - уреди]

Hrskavičavi spojevi (lat. articulationes cartilagineae) su vrsta kontinuiranog zgloba, kod koga potporu čini hrskavičavo tkivo. Vremenom se broj ovakvih spojeva smanjuje, jer se hrskavica postupno zamenjuje koštanim tkivom. Razlikuju se primarni (sinhondroza) i sekundarni hrskavičavi spoj (simfiza).

Sinhondroza (lat. synchondrosis) je tranzitorni (prolazni) spoj kostiju izgrađen od hijaline hrskavice, koja omogućava rast i razvoj skeleta. Vremenom se ona zamenjuje sinostozom, kada dođe do okoštavanja hrskavičavog tkiva.

Simfiza (lat. symphysis je trajni spoj kostiju građen od fibrozne hrskavice.

Sinovijalni zglobovi[uredi - уреди]

Zglob kolena

Sinovijalni zglobovi (lat. articulationes synoviales) se karakterišu prisustvom zglobnih površina kostiju, zglobne čahure, zglobne šupljine i određenog broja sporednih delova.

Glavni delovi[uredi - уреди]

Zglobne površine (lat. facies articulares) su delovi kosti koji učestvuju u formiranju zgloba. Prekrivene su tankim slijem hijaline hrskavice (debljine 2-5 mm) koja ublažava pritisak i štiti zglob. Obično je jedna zglobna površina ispupčena (konveksna) a njoj analogna je udubljena (konkavna), tako da odgovaraju jedna drugoj.

Zglobna čahura (lat. capsula articularis) je vezivna membrana koja povezuje zglobne elemente i hermetički zatvara zglobnu šupljinu. Njen spoljašnji sloj je fibrozna opna koja se pričvršćuje na pokosnicu, a unutrašnji sloj je sinovijalna opna. Sinovijalna opna je tanka, ružičasta i glatka, a građena je od rastresitog veziva sa prisutnim elastičnim vlaknima, krvnim sudovima i živcima. Ona luči zglobno mazivo (sinovijalnu tečnost) koja vlaži i podmazuje zglobne površine.

Zglobna šupljina (lat. cavitas articularis) je pukotina lokalizovana između zglobnih površina, zatvorena zglobnom čahurom i ispunjena sinovijalnom tečnošću.

Sporedni delovi[uredi - уреди]

Zglobni kolut
Ligamenti stopala

Zglobne veze (lat. ligamenta) osiguravaju kontakt zglobnih površina i ograničavaju ili čak sprečavaju pokrete zgloba. Mogu biti ekstrakapsularne i intrakapsularne.

Zglobni kolut (lat. discus articularis) je vezivno-hrskavičava pločica koja je postavljena između zglobnih površina i u potpunosti ih razdvaja. Ona omogućava zglobljavanje površina koje nisu podudarne, povećava broj kontakata i ublažava silu udaraca.

Meniskus (lat. meniscus articularis) je takođe vezivno-hrskavičava tvorevina koja ima oblik srpa. Na njemu se razlikuju središnji deo i dva roga.

Zglobna usna (lat. labrum articulare) prati ivicu konkavne (udubljene) zglobne površine i na taj način je produbljuje.

Masni jastučići (lat. corpora adiposa) su prisutni kod nekih zglobova između fibrozne i sonovijalne opne zglobne čahure. Oni sprečavaju nastajanje vakuuma unutar zgloba u toku pokreta.

Zglobni mišići (lat. musculi articulares) su vlakna susednih mišića koja se pripajaju na čahuri zgloba, a koja imaju ulogu da sprečavaju uklještenje čahure između zglobnih površina.

Inervacija i vaskularizacija[uredi - уреди]

Sinovijalni zglobovi su dobro snabdeveni krvnim sudovima koji se izdvajaju iz periartikularne arterijske mreže i završavaju u čahurama i zglobnim telima. Prati ih mreža venskih i limfnih sudova.

Nervna vlakna za zglobove potiču od živaca koji inervišu okolne mišiće, a mogu da budu senzitivna i vazomotorna. Prva prenose osećaj bola, a druga oživčavaju zglobne arterije.

Pokreti[uredi - уреди]

Postoje četiri osnovne vrste pokreta sinovijalnih zglobova:

  • klizanje ili translacija,
  • ugaoni pokret ili angulacija (pregibanje, opružanje, odmicanje i primicanje),
  • obrtanje ili rotacija (supinacija, pronacija, everzija, inverzija),
  • kruženje ili cirkumdukcija (složeno kretanje).

Podela[uredi - уреди]

U zavisnosti od broja kostiju koje ulaze u njihov sastav, zglobovi se dele na: proste (lat. articulatio simplex) i složene zglobove (lat. articulatio composita).

Prema obliku zglobnih površina i broju osovina oko kojih se mogu vršiti pokreti, oni se dele na:

  • ravni zglob (lat. articulatio plana),
  • zglob šarke (lat. ginglymus),
  • točkasti zglob (lat. articulatio trochoidea),
  • bikondilarni zglob (lat. articulatio bicondylaris),
  • jajasti zglob (lat. articulatio ellipsoidea),
  • sedlasti zglob (lat. articulatio sellaris),
  • loptasti zglob (lat. articulatio spheroidea) i
  • zdelasti zglob (lat. articulatio cotylica).

Literatura[uredi - уреди]

Marija Mihalj, Danica Obradović: "Opšta anatomija", Novi Sad 2000. ISBN 978-86-489-0276-4

Spoljašnje veze[uredi - уреди]