Dvanaesnik

Izvor: Wikipedia

thzmb Dvanaestopalačno crevo ili dvanaesnik (lat: Duodenum) je cevast organ digestivnog trakta koji spaja pilorični deo želuca sa početkom jejunalnog dela tankog creva. Duodenum je početni, najkraći i najširi deo tankog creva u kome se obavlja najveći deo hemijske digestije unete hrane. Latinski naziv duodenum potiče od duodenum digitorum (dvanaest palaca) što odgovara njegovoj dužini.

Anatomija[uredi - уреди]

Duodenum ima oblik latiničnog slova C, i anatomski je podeljen na četiri dela.

Duodenum sa pankreasom

Prvi deo, tzv. gornji deo (lat: pars superior) se nastavlja na pilorični deo želuca, relativno kratko se pruža lateralno, superiorno i posteriorno oko 5 cm pre pravljenja oštre krivine inferiorno (gornja fleksura), gde prelazi u drugi, nishodni deo duodenuma (lat: pars descendens). Nishodni deo duodenuma se nadalje pruža inferiorno do nivoa trećeg lumbarnog pršljena, kada pravi oštar zaokret medijalno i prelazi u donji deo duodenuma. U descendentni deo duodenuma se ulivaju egzokrini produkti jetre i pankreasa (u vidu žuči i digestivnih enzima pankresa). Glavni pankreasni kanal (lat: ductus pancreaticus) se spaja sa žučovododom (lat: ductus choledochus) gradeći ampularno proširenje (lat: ampula hepatopancreatica) koje se u duodenum otvara preko papile (lat: papilla duodeni major) koja je snabdevena sopstvenim sfinkterom koji onemogućava izlučivanje digestivnih sokova van perioda varenja. Osim ovoga, u duodenum se otvara i pomoćni pankreasni kanal (lat: ductus pancreaticus accesorius).

Duodenum se zatim nastavlja u svoj treći deo, tzv. donji deo (lat: pars inferior) koji se transverzalno pruža u levo, prelazeći u poslednji, četvrti deo duodenuma, tzv. ushodni deo (lat: pars ascendens). Ushodni deo se pruža superiorno ka donjem delu pankreasa, gde pravi lučnu krivinu - duodenojejunalnu fleksuru (lat: flexura duodenojejunalis) kojom se uliva u početni deo jejunuma. Ova fleksura je obavijena peritonealnim naborima snabdevenim mišićima.

Histologija[uredi - уреди]

Mikroskopski šematski prikaz tkiva zida duodenuma

Histološki gledano, duodenum deli sve opšte odlike sa ostatkom digestivnih cevi. Tunika mukoza ima brojne enterocite, dok se glavna histološka razlika ogleda u prisustvu Brunerovih žlezdi (lat: glandulae duodenales s. Brunerii) u tunici submukozi. Brunerove žlezde su razgranate, kockastog epitela, sa izvodnim kanalima u dnu Liberkinovih kripti. Sekret ovih žlezda je baznog karaktera i ima dvojaku ulogu: primarnu, da neutrališe kiselost sadržaja koji dospeva iz želuca, i sekundarnu, da zahvaljujući prisustvu lizozima i imunoglobulina, učestvuje u odbrani digestivnog trakta od mikroorganizama. Prisustvo sekreta Brunerovih žlezdi je od vitalnog značaja, jer enzimi pankreasa ne mogu da deluju u kiseloj sredini.

Literatura[uredi - уреди]

  • Anatomija čoveka: za studente Farmaceutskog fakulteta, Gordana Teofilovski-Parapid, Aleksandar Maliković, autorsko izdanje, Beograd 2007. ISBN 978-86-907009-1-2
  • Repetorijum histologije i embriologije, Dušan Trpinac, Mirjana Obradović, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2005. ISBN 86-7117-146-9
Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).