Wilhelm Reich

Izvor: Wikipedia

Vilhelm Rajh (Wilhelm Reich) bio je austrijski, kasnije američki, psihijatar, psihoanalitičar i kritičar društva. Rodio se 24. marta 1897. u mestu Dobrjaniči (Dobrzanica, Dobrяničі), tada u Austro-Ugarskoj, danas u Ukrajini, a umro 3. novembra 1957. u Luizburgu u Pensilvaniji (SAD).

Biografija[uredi - уреди]

Vilhelm Rajh je poticao iz jevrejske porodice koja nije bila bliska jevrejskoj tradiciji. Studirao je na Univerzitetu u Beču kod Sigmunda Frojda. Kasnije je radio kao psihijatar u Berlinu i bio član Komunističke partije Nemačke. Tih godina objavio je knjige „Seksualna revolucija“ i „Masovna psihologija fašizma“. U ovoj drugoj je tvrdio da je fašizam posledica seksualne represije, a i da je komunizam svojevrsni „crveni fašizam“. Zbog toga je izbačen iz komunističke partije, a ovu knjigu su kasnije zabranili nacisti.

Kada je Hitler došao na vlast morao je da pobegne iz Nemačke. Preko Skandinavije je 1939. stigao u SAD. Posle niza članaka o orgonu i svojim političkim stavovima, Američka agencija za hranu i lekove je počela da istražuje njegovo delovanje. Sud je 1954. naredio spaljivanje svih knjiga i dokumenata koji su pominjali orgonsku energiju. Zbog ignorisanja naredbe suda da prekine prodaju akumulatora orgona osuđen je na dve godine zatvora 1956. Umro je u zatvoru novembra 1957.

Naučni rad[uredi - уреди]

Poznat je po svojim doprinosima seksologiji i psihoanalitičkoj terapiji, svom doprinosu seksualnoj emancipaciji i kontroverznim istraživanjima energije orgona. Tvrdio je da ova energija ispunjava atmosferu i sva živa bića. Mnogi savremenici su u njemu videli kontroverznu ličnost, pa i čudaka.

U svojoj knjizi posvećenoj S. Frojdu, „Funkcija orgazma“ (Die funktion of Orgasmus) iz 1927, bio je prvi naučnik koji je osporio primat muške seksualne funkcije u stvarnosti kao i u svom simbolizmu.

Za vreme života u Oslu (1934-1937) proučavao je mikroskopske organizme protozoe. Smatrao je da složenim fizičko-hemijskim procesom može da od njih izdvoji bione (najprimitivniji stadijum života) i da učini energiju orgona vidljivom. Tvrdio je da se jednoćelijski organizmi dele na one koji razlažu organizme (T bacili) i na one koji promovišu stvaranje novog života. Odavde je došao do zaključka da je nedostatak energije orgona uzrokuje širenje T bacila u tkivima i pojavu bolesti tipa raka.

Tokom 1940-ih Rajh je izradio niz akumulatora orgona u kojima bi se akumulirao orgon iz atmosfere. Energija skupljena u akumulatorima bi se onda koristila za lečenje bolesti. Njene efekte je testirao na ljudima i životinjama, ali nije došao do jasne potvrde svoje teorije bolesti kao odsustva orgona. Projektovao je i aparat za stvaranje oblaka kojim bi se energija orgona kanalisala u atmosferu i tako stvarala oblake i kišu.

Energiju orgona je nazivao „prvobitna kosmička energija“, tvrdio je da je plave boje i da od nje zavisi vreme, boja neba, gravitacija, emocije i seksualnost. Po njemu, to je jedina energija u prirodi koja ima negativnu entropiju i koja je odgovorna za uređenje materije.

Vilhelm Rajh je 1940. i 1941. bio u kontaktu sa Albertom Ajnštajnom i ubedio ga da testira akumulator orgona. Akumulator koji je načinio za ovaj eksperiment sastojao se od Faradejevog kaveza spolja izolovanog drvetom i papirom. Ajnštajn se složio da bi povećanje temperature bez izvora toplote bila revolucionarna novost u fizici i negacija zakona termodinamike. Lično je izvršio nekoliko eksperimenata u svome podrumu, ali nije ustanovio temperaturne razlike koje bi poduprle Rajhove pretpostavke.

U karijeri psihologa i psihijatra orijentisao se na strukturu karaktera ličnosti, pre nego na individualne neurotske simptome. Promovisao je adolescentnu seksualnost, upotrebu kontracepcije, abortus i žensku ekonomsku nezavisnost. Smatrao je da je orgazmička potencija najvažniji kriterijum za psihofizičko zdravlje.

Dela (izbor)[uredi - уреди]

  • Funkcija orgazma (Die Funktion des Orgasmus, 1927)
  • Dijalektički materijalizam i psihoanaliza (Dialektischer Materialismus und Psychoanalyse, 1929)
  • Pad seksualnog morala (Der Einbruch der Sexualmoral, 1932)
  • Masovna psihologija fašizma (Die Massenpsychologie des Faschismus, 1933)
  • Seksualna revolucija (Die Sexualität im Kulturkampf 1936, Die sexuelle Revolution 1966)
  • Bion (Bione, 1938)
  • Biopatologija raka (The Cancer Biopathy, 1948)
  • Slušaj, mali čoveče! (Listen, Little Man!, 1948)
  • Eter, Bog i đavo (Ether, God, and Devil, 1949)
  • ORANUR eksperiment - prvi izveštaj (The ORANUR Experiment – First Report, 1951)
  • Ljudi u nevolji (People in Trouble, 1953)
  • Kontakt sa svemirom, ORANUR eksperiment - drugi izveštaj (Contact with Space, The ORANUR Experiment – Second Report, 1957)

U popularnoj kulturi[uredi - уреди]

Reichov život i djelo su postali inspiracija brojnim umjetnicima. Od njih je možda najpoznatiji WR: Misterije organizma, kultni jugoslavenski film Dušana Makavejeva iz 1971. koji je godinama bio zabranjen. Godine 1985. je Reichovo hapšenje, odnosno njegov opis iz vizure njegovog sina Petera, poslužilo britanskoj pjevačici Kate Bush za pjesmu Cloudbusting, te istoimeni video-spot u kome Reicha glumi Donald Sutherland.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]