Star Wars

Izvor: Wikipedia

Star Wars ili po srpskohrvatskom Zvezdani ratovi (eng. Star Wars) je serijal naučno-fantastičnih filmova koje je snimio scenarista/producent/reditelj Džordž Lukas (eng. George Lucas). Serijal od šest filmova-epizoda otpočeo je 1977. filmom Zvezdani ratovi — epizoda IV: Nova nada (izvorno pod nazivom Zvezdani ratovi) i od onda je postalo fenomen pop kulture, šireći se na još filmova, knjige, kompjuterske igre, televizijske serije i na mnoge druge oblasti. 2005. godine, magazin Forbs (eng. Forbes Magazine) je procenio sveukupan prihod od Star Wars brenda (tokom 28 godina) na preko 20 milijardi $, čime je postala nauspešnija filmska licenca u istoriji.

Priča Zvezdanih ratova je smeštena u daleki svemir, odnosno, kako piše na početku svakog filma:

Nekada davno, u dalekoj galaksiji...
A long time ago, in a galaxy far, far away...

Radnja je prepuna arhetipskih motiva kako iz naučne fantastike, tako i iz mitologijâ. Ona je sjajan primer sub-žanra naučne fantastike, svemirske opere.

Opšti pregled[uredi - уреди]

Likovi[uredi - уреди]

Glavni likovi

C-3PO | R2-D2 | Padme Amidala  | Anakin Skajvoker  | Džar Džar Binks  | Kvaj-Gon Džin  | Mejs Vindu | Joda  | Lando Kalrisijan | Obi-Van Kenobi | Leja Organa | Luk Skajvoker | Han Solo | Čubaka | Džaba Hat | Palpatin | Dart Mol | Grof Duku  | Dart Vejder

Sporedniji likovi

Džedaji  | Pobunjenici  | Negativci  | Lovci na ucene  | Droidi  | Stanovnici Tatuina  | Razno

Mesto i vreme[uredi - уреди]

Jedina naznaka vremena u Zvezdanim ratovima je početni tekst u svakom filmu: Nekada davno, u dalekoj galaksiji.... Ovo je aluzija na početak velikog broja bajki: Nekada davno, u dalekoj zemlji... ili slično, što može upućivati na interpretaciju filmova kao mit budućnosti, a ne na bukvalno shvatanje da se radnja odigrava negde u prošlosti. Takođe, može ukazivati i da filmovi pripadaju oblasti naučne fantazije, a ne naučne fantastike. Sâm Lukas je ostavio ovo otvorenim za interpretaciju. Iako nije jasno kada se radnja odigrava, celokupni raspon fikcije Zvezdanih ratova pokriva period od 25000 godina, dok filmovi obuhvataju period od samo dve generacije (32. PBJ – 4. NBJ).

Svi likovi Zvezdanih ratova potiču iz iste galaksije (osim rase zvane Južan Vong (eng. Yuuzhan Vong) koja se pojavljuje u seriji priča New Jedi Order). Za razliku od tradicionalnih naučno-fantastičnih filmova koji su im prethodili, Zvezdani ratovi opisuje svet kao mračan i prljav, pre nego futurističan i doteran. U intervjuima, Lukas je govorio kako su mazali novu rekvizitu zemljom i prljavštinom da bi im dali izlizan izgled. Uticaj na njega je izvršio Serđo Leone, koji je sličnu stvar radio u svojim vestern filmovima 60-tih godina. Ovo odvajanje od tradicije naučne fantastike je imalo veliki uticaj na nastanak sajberpank žanra koji se pojavio oko 1984. godine.

Priča[uredi - уреди]

Za detaljniji pregled radnje, videti članke o pojedinačnim filmovima

Prva polovine priče Zvezdanih ratova se vrti oko Anakina Skajvokera, čoveka čija se borba između svetle i mračne strane reflektuje na sudbinu cele galaksije. Prva tri filma, poznata kao prethodna trilogija, prikazuje Anakina kao talentovanog mladog Džedaja (čuvari mira i predstavnici Svetle strane Sile) i njegov pad ka Mračnoj strani Sile, pod vođstvom gospodara Sita. Anakin postaje Dart Vejder. Dart Sidijus, njegov učitelj, veštim spletkama dovodi do pada Galaktičke Republike i usponu nove Galaktičke Imperije, koji označava početak građanskog rata.

Datoteka:Star Wars 1977.jpg
Luk Skajvoker, Princeza Leja i Han Solo

Drugi deo serije, poznat i kao originalna trilogija (jer su ti filmovi prvo snimljeni), vrti se oko Anakinovog sina, Luka Skajvokera, koji postaje pripadnik Pobunjeničke Alijanse koja pokušava da uništi Galaktičku Imperiju. Luk se obučava i postaje poslednji Džedaj (i prvi nove generacije, prema književnim nastavcima filmova) i verovatno je jedini koji se može suprotstaviti Vejderu i njegovom učitelju i gospodaru, imperatoru Palpatinu.

Filmovi[uredi - уреди]

Seriju Zvezdani ratovi čine sledeći filmovi:

  1. Zvezdani ratovi — epizoda I: Fantomska pretnja (19. maj 1999.)
  2. Zvezdani ratovi — epizoda II: Napad klonova (16. maj 2002.)
  3. Zvezdani ratovi — epizoda III: Osveta Sita (19. maj 2005.)
  4. Zvezdani ratovi — epizoda IV: Nova nada (25. maj 1977.) (originalni naslov samo Zvezdani ratovi)
  5. Zvezdani ratovi — epizoda V: Imperija uzvraća udarac (21. maj 1980.)
  6. Zvezdani ratovi — epizoda VI: Povratak Džedaja (25. maj 1983.)

Glumci i ekipa[uredi - уреди]

Videti Glumci Zvezdanih ratova za opširniji spisak
Videti Ekipa Zvezdanih ratova za opširniji spisak

Koncepcija[uredi - уреди]

Džordž Lukas je Zvezdane ratove osmislio u ranim 1970-tim. Uradio je više prerada ideje, koje su obezbedile dosta materijala za kasnije filmove. Prvi film je izašao 1977., a njegova novelizacija godinu dana kasnije. Šesti i poslednji film, Epizoda III, je izašao 19. maja 2005.

Osnovna zamisao je bila da se snime tri trilogije (ukupno devet filmova), ali je od onda Lukas izjavio da nema nameru da dalje snima Zvezdane ratove posle Epizode III, delimično i stoga što ogroman broj knjiga, igara, stripova i televizijskih serija pokriva taj period priče. Odbačena treća trilogija (Epizode VII, VIII i IX) je trebalo da se bavi događajima nakon pada Galaktičke Imperije.

Snimanje[uredi - уреди]

Svi originalni filmovi su snimljeni, pored drugih lokacija, u Elstri studijima (Elstree Studios) u Hertfordširu u Engleskoj. Epizoda I je snimljena u Livsden filmskim studijima (Leavesden Film Studios), a ostala dva dela u Sidneju, Australija. Scene na Tatuinu, pustinjskoj planeti iz Epizoda IV, VI, I, II i III, snimane su u Tunisu.

Sličnosti[uredi - уреди]

Postoje određene sličnosti između prve trilogije i kasnije snimljene prethodne.

  • U Epizodama I i IV, jedan od protagonista osigura pobedu u bici (Anakin uništi brod Trgovačke Federacije, Luk uništi prvu Zvezdu Smrti)
  • U prvim delovima trilogija (Epizode I i IV) mentor glavnog protagoniste pogine (Kvaj-Gon Džin, Obi-Van Kenobi)
  • U drugim delovima (Epizode II i V), protagonista izgubi desnu ruku (Anakin, Luk)
  • Naslovi su paralelni: Fantomska pretnja i Nova nada se odnose na Anakina i Luka Skajvokera, respektivno; Napad Klonova i Imperija uzvraća udarac se odnosi na pojačani napad vojske protiv pobunjenika, dok se Osveta Sita i Povratak Džedaja odnose na pobedu navedenog Reda zasnovanog na Sili.
  • U svim epizodama, osim Epizode II, kamera se spušta nakon što uvodni tekst nestane. U Epizodi II, kamera se diže.
  • U Epizodama III i VI, Palpatin ohrabruje Anakina i Luka, respektivno, da dokrajče svoje protivnike - samo što Anakin posluša, a Luk ne.

Nove verzije[uredi - уреди]

Lukas se ponovo bavio originalnom trilogijom. Epizode IV-VI su prerađene i ponovo puštene (i u bioskope i na video-kasetama) tokom 1997. i ponovo na DVD-u septembra 2004. Filmovi su detaljno prečišćeni od nesavršenosti tehnike, a Lukas je iskoristio priliku da uvede određene izmene. U intervjuu AP-u iz septembra 2004., kao razlog ovome navodi:

Meni su specijalna izdanja filmovi koje sam hteo da napravim. Svako ko snima film, zna da on nije nikada gotov. Prekinut je ili istrgnut iz ruku i bačen na tržište, nikada završen... Većina umetnika, slikara, čak i kompozitora bi želeli da mogu da se vrate i prerade svoje delo. Imaju novi pogled na njega, više sredstava, bolju tehnologiju i mogu da isprave ili završe stvari koje nikada nisu uradili...
Hteo sam da završim film na način na koji su i trebali da budu završeni. Na početku su me pitali, „Ne sviđa ti se?”, a ja bih rekao „Pa, film je samo 25 ili 30 procenata onoga što sam hteo da postignem”. ... Ako pročitate intervuje iz perioda od tih nekih osam-devet godina, videćete da su o tome kako sam razorčaran i nesrećan i kako je to tužno iskustvo. Znate, jako je loše kada uspete da obavite samo pola posla i onda ga nikada ne završite. Ovo je bila moja prilika da ga dovršim.

Nova izdanja su izvor trvenja među fanovima, od kojih mnogi tvrde da dodaci i izmene kvare filmove. Bes fanova je povećala i nemogućnost nabavke originalnih filmova na DVD-ima. Ironično, Lukas je bio protivnik bojenja crno-belih filmova u svedočenju pred Kongresom SAD-a. Fanovi vide ovaj stav kao hipokritičan, drugi smatraju da izmene kojima se Lukas protivi učinjene bez saglasnosti umetnika iz originalne produkcije, za razliku od izmena koje je on uradio u sopstvenim filmovima.

Expanded Universe[uredi - уреди]

Glavni članak: Expanded Universe (Zvezdani ratovi)

Izraz Expanded Universe (EU) se odnosi na sve zvanično odobrene materijale koje se tiču Zvezdanih ratova van šest filmova, a u sebe ubraja knjige, stripove, igre i druge oblike medija. Dela iz EU su počela knjigom Alana Dina Fostera (Alan Dean Foster) Splinter of the Mind's Eye iz 1978. Lukas je odlučio da se pretežno bavi filmovima, ali je zadržao vrhovnu kontrolu nad svime što se tiče Zvezdanih ratova. Stoga Lucasfilm Licensing mora da uloži veliki napor da očuva kontinuitet između filmova i delâ raznih autora. Povremeno, detalji iz EU bivaju inkorporirani u najviši izvor kanona Zvezdanih ratova, u filmove (npr. ime planete Korusant se prvi put pojavljuje u knjizi Timotija Zana Heir to the Empire). Neki puristi odbacuju sve iz EU, verujući da su samo događaji iz filmova deo 'pravog' sveta Zvezdanih ratova.

Ostali filmovi[uredi - уреди]

Od premijere Zvezdanih ratova pojavilo se mnogo zvanično sankiconisanih parodija i EU filmova:

Radio i televizija[uredi - уреди]

Star Wars je radio adaptacija iz 1981. koju je napisao pisac naučne fantastike Brajan Dejli (Brian Daley). Kasnije su urađene adaptacije i druga dva filma originalne trilogije.

Tri crtane serije su zasnovane na Zvezdanim ratovima. Prve dve, Ewoks i Droids, nastale su 1985., dok je Clone Wars počela da se prikazuje 2003. Ewoks se bavi avanturama Evoka pre Povratka Džedaja. Droids prati C-3PO-a i R2-D2-a između Epizoda III i IV. Clone Wars je smešten između Napada klonova i Osvete Sita, tokom borbi Džedaja protiv Konfederacije nezavisnih sistema u Ratovima Klonova.

Glavne teme i uticaji[uredi - уреди]

Film se zasniva na mnogim arhetipskim likovima i temama iz klasične književnosti.

Mitologija[uredi - уреди]

Mnoge teme unutar Zvezdanih ratova reflektuju elemente grčke tragedije, kao što je nemogućnost kontrolisanja sudbine i značaj proročanstva. Sub-zaplet oko donekle incestuozne veze između Luka i Leje reflektuje priču o Edipu i kako se ne znajući venčao sopstvenom majkom. Lukov odnos sa ocem je takođe pod uticajem grčke tragedije.

Zvezdani ratovi pokazuju veliku sličnost sa azijskim Wuxia Kung Fu filmovima, kao i sa rimskom mitologijom i japanskom chambara-om. U žanru Wuxia filmova, protagonisti uvek počinju svoj život sa jasnim stremljenjem potrebi da se osveti neko drag (stari učitelj, otac ili cela porodica), i prati se put od učenika do majstora Kung Fua, što glavni protagonista neizostavno postaje pre nego što izravna račune sa arhineprijateljem. Uticaj japanskog patosa je očigledan u tehnici borbe svetlosnim sabljama koja je identična samurajskim borbama, čak do obaveznog klanjanja.

Filozofija i religija[uredi - уреди]

U Zvezdanim ratovima se ističe samouništiva priroda besa i mržnje, sumirana u rečima Jode:

Strah je put ka mračnoj strani: strah vodi besu, bes vodi mržnji, mržnja vodi patnji.

Takođe, insistira se na potiskivanju osećanja prema određenim osobama. Na primer, Joda kaže Luku da bi trebao da ostane na Degobi da dovrši svoju obuku, a ne da spasava svoje prijatelje, jer će time „uništiti sve zašta su se borili i patili.

Ovaj stav se poklapa sa učenjima taoizma i budizma, koji ističu racionalnu misao i meditaciju kao put ka prosvećenju, kao suprotnost Mračnoj strani, divlje strasti i emocija. Epizoda IV počinje očigledinim klišeom – Dart Vejder u crnom odelu, sa Lejom Organom u čisto beloj haljini, aludirajući na koncepte Dobra i Zla. Osim Anakina u Epizodama II i III i Luka Skajvokera u Epizodi VI, crna odeća se povezuje za mračnu Imperiju i Sit Cara. Svi oficiri Imperije nose uniforme slične nacističkim, dok su Pobunjenici u jednostavnijim, skoro asketskim odelima.

Politika[uredi - уреди]

Smatra se da Zvezdani ratovi zastupaju meritokratiju (vlast isključivo po stručnosti) nad diktaturom, oblik vlasti Platonove Republike koja teorijski trijumfuje na ostalim oblicima vlasti. Savet Džedaja kao čuvar mira savetuje Senat o svim stvarima koje se tiču Galaktičke Republike, slično filozofu-kralju u Platonovim Dijalozima. Republika je prikazana kao odgovarajući oblik demokratije, ali koji ima težnju da sklizne u korupciju, koja kasnije vodi u diktaturu.

U Epizodi III, kada je proglašena Imperija u Senatu, Amidala kaže: „Ovako umire sloboda. Uz gromoglasan aplauz”. Neki kritičari vide ovo kao referencu na pad Vajmarske republike.

Treći rajh[uredi - уреди]

Teorija koju su postavili neki fanovi bavi se aluzijama na Treći rajh. Ističu se sličnosti između Palpatina i Adolfa Hitlera:

  • Obojica počinju kao popularni političari koji dolaze na vlast nakon svrgavanja kancelara.
  • Prvi postupci nakon stupanja na vlast su ograničavanje sloboda, uz tvrdnje da su te mere neophodne da bi se pronašle i eliminisale pretnje za koje tvrde da prete njihovim državama:
    • Palpatin uvodi mere koje mu daju mogućnost da osnuje armiju koja će se boriti sa separatističkim pokretom. Ipak, separatisti nisu obavezno stvarni, jer sâm Palpatin je tvorac i vođa tog pokreta. Osniva ga da bi, kao kancelar, imao izgovor da ograniči slobodu građana.
    • Hitler uvodi mere koje će, po njemu, iskoreniti i eliminisati komuniste u Nemačkoj. One daju mogućnost vlasti da prisluškuje telefone i čita poštu nemačkih građana. Kako je Hitler rekao, „ako niste komunista, nemate šta da krijete i ničega da se plašite od ovih mera. Koristiće se samo da se nađu komunisti”.
  • Obojica koriste strah kao osnovno oružje.
  • Obojica koriste obespravljene i pogažene da obave njihov prljavi posao:
    • Palpatin podstiče mnoge galaktiče poslodavce da se pobune protiv Republike koja je donela ograničenja za njihove poslove. Obećava im da će, ako mu pomognu da uništi Republiku, vratiti pređašnju moć i bogatstvo.
    • Hitler usađuje u ljude osećaj indignacije preko načina na koji je njihova zemlja bila tretirana nakon I svetskog rata: zemlja je bila u ruinama, inflacija među najgorim u istoriji, a drugi narodi nisu hteli da pomognu. Hitler obećava, da će uz narodnu pomoć, povratiti ponos Nemačke i njenu snagu.
  • Vlade obojice su otvoreno rasističke i ksenofobične:
    • Galaktička imperija odbija da primi pripadnike ne-ljudskih rasa u svoje redove (osim ako se ne pokažu superiornim u mnogim aspektima). Nijedan ne-ljudski oficir se ne vidi u filmovima.
    • Jedna od misija nacističke partije je istrebljenje svih inferiornih elemenata u društvu (Jevreji, homoseksualci, hendikepirani, Romi i mnoge druge grupe)
  • Obojica se upuštaju u istrebljenje jedne određene grupe:
    • Palpatin uništava sve Džedaje, osim nekoliko koji prežive. Kasnije, implicitno odobrava uništenje planete Alderan i njene cele populacije.
    • Hitler je odgovoran za masakri preko 11 miliona civila, pretežno Jevreja, Slovena i Roma.

Tehnologija[uredi - уреди]

Još jedan arhetipski konflikt u filmovima je sukob između tehnologije i prirode. Tokom filmova, slabo naoružani narodi koji žive u skladu sa prirodom (Evoksi i Gungani) pobeđuju visoko-mehanizovane neprijatelje. Očigledna je razlika i u trupama Pobunjenika i Imperije. Pobunjenici nose uniforme u bojama okoline (zelene, mrke i bele), dok Imperijalna vojska nosti sintetičke bele oklope. Napadači u TIE fighter-ima Imperije su prikazani kao apersonalizovano jato, dok su piloti X-wing-a prikazani kao pojedinačne ličnosti. Generalna ideja je da je tehnologija u suprotnosti sa humanošću. Ovaj sajt se bavi tim temama i mnogim drugim u analizi Zvezdanih ratova.