Siegfried Lenz
Izvor: Wikipedia
| Siegfried Lenz | |
|---|---|
 Siegfried Lenz, 25. 3. 2004. |
|
| Rođen/a | 17. mart 1926. |
Siegfried Lenz (Lyck (Ełk), Istočna Pruska, 17. 3. 1926.-) je njemački pisac koji je napisao dvanaest romana i nekoliko zbirki novela, eseje i drame za radio i teatar. Na 250. obljetnicu rođenja Johanna Wolfganga von Goethea je u Frankfurt-am-Mainu dobio Goetheovu nagradu.
Za vrijeme drugog svjetskog rata je regrutiran u Kriegsmarine, odatle je dezertirao i prebjegao u Dansku, ali je krajem rata svejedno završio u zarobljeničkom logoru. Nakon puštanja je studirao na Univerzitetu u Hamburgu, ali je studij prekinuo kako bi počeo pisati za Die Welt. Tamo je upoznao svoju Liselotte.
1960-ih je kao član SPD-a bio zajedno s Güntherom Grassom jedan od glavnih zagovornika Istočne politike Willyja Brandta.
Nepotpuna bibliografija [uredi - уреди]
- 1960 Das Feuerschiff
- 1968 Deutschstunde
- 1973 Das Vorbild
- 1978 Heimatmuseum
- 1985 Exerzierplatz
- 1990 Die Klangprobe
- 1994 Die Auflehnung
Reference [uredi - уреди]
U Wikimedijinom spremniku nalazi se još materijala vezanih uz temu:
