Ramush Haradinaj

Izvor: Wikipedia
Ramuš Haradinaj
Biografija
Datum rođenja 3. jul 1968.
Mesto rođenja Glođane (SAP Kosovo, SR Srbija, SFRJ)

Ramuš Haradinaj (albanski: Ramush Haradinaj; Glođane kod Dečana, 3. jul 1968) je bivši gerilski vođa OVK i bivši premijer Kosova. Haradinaj je bio optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine tokom sukoba na Republika Kosovo. Haški tribunal je 2008. doneo oslobađajuću odluku.

Biografija[uredi - уреди]

Haradinaj je rođen 3. jula 1968. u selu Glođani kod Dečana na Republika Kosovo. Posle demonstracija kosovskih Albanaca 1989. emigrirao je u Švajcarsku, gde je regrutovan u Narodni pokret Kosova, iz kojeg je nastala Oslobodilačka vojska Kosova. U Švajcarskoj je učio kung-fu i ratne veštine. U Albaniji je 1996. završio obuku i učestvovao u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks i Tropoja. Na Kosovo je često dolazio ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997, kada je s braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije. U aprilu naredne godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK.

Na njegovu inicijativu u Glođanu je formirana specijalna jedinica OVK "Crni orlovi", kojoj se pripisuje odgovornost za mučenja i ubijanja više desetina srpskih civila, čija su tela nađena u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.

Vlasti u Beogradu optužile su Haradinaja da je odgovoran za mnoge zločine nad Srbima u tom delu Pokrajine i za njim raspisale poternicu. Optužen je da je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa.

Posle zvaničnog raspuštanja i demilitarizacije OVK, početkom 2000, formiran je Kosovski zaštitni korpus, u kojem je Haradinaj bio zamenik komandanta Agima Čekua. Sa te dužnosti se povukao 11. aprila te godine i najavio osnivanje stranke. Nova stranka pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova formirana je 29. aprila 2000. i Haradinaj je izabran za njenog predsednika. ABK su pratile kontroverzne aktivnosti tokom predizborne kampanje za lokalne izbore, oktobra 2000, i jedan, nikad do kraja rasvetljen incident, u kojem je Haradinaj ranjen. Haradinaj je sa još tridesetak pripadnika KZK početkom jula 2000. napao porodicu Musaj iz okoline Dečana, potom je "teško ranjen" i prebačen u Nemačku, a ubrzo po njegovom povratku ubijen je jedan član porodice Musaj. U avgustu 2002. međunarodni tužilac na Kosovu podigao je optužnicu protiv Haradinaja zbog oružanog napada na jednu albansku porodicu 2000, ali nikada nije osuđen.

U svom autobiografskom djelu „Priča o ratu i slobodi“, Haradinaj je izjavio da su pripadnici OVK „svakog dana ubijali srpske policajce“.[1]

Haški tribunal[uredi - уреди]

U okviru istrage o ratnim sukobima na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. i aktivnostima OVK, Haradinaj je u Prištini 10. novembra 2004. razgovarao sa istražiocima Haškog suda za ratne zločine počinjene na tlu SFRJ, u vezi sumnji da je počinio ratne zločine nad Srbima i drugim nealbanskim stanovništvom tokom oružanih sukoba na Kosovu. Povodom istrage Haškog tribunala protiv njega, sam Haradinaj odbacio je mogućnost podizanja optužnice Haškog tribunala protiv njega. On je odmah posle izbora ocenio da je reč o „spekulacijama i glasinama“.

Tribunal je protiv Haradinaja (zajedno sa Idrizom Balajem i Lahi Brahimajem) 4. marta 2005. podigao optužnicu (slučaj br. IT-04-84-I), kojom ga po 37 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, na osnovu individualne krivične odgovornosti (koja uključuje i učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu), počinjene u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998. godine (u koje vreme je Haradinaj bio komandant tzv. operativne zone Dukađin (Metohija). Haradinaj je po prijemu optužnice podeno ostavku na mesto premijera Kosova, i dobrovoljno se predao Tribunalu 9. marta 2005. Inače, nije se odmah složio sa američkom sugestijom da mirno i dostojanstveno ode u Hag, nego je tvrdio da mu je Džejmi Rubin nešto obećavao u ime Medlin Olbrajt.


Međunarodni predstavnici u Prištini (posebno Posebni predstavnik generalnog sekretara UN za Kosovo i Metohiju Soren-Jesen Petersen) imali su po oproštajnim prijemima povodom Haradinajevog odlaska u Hag o njemu neubičajeno lepe reči. Glavnina srpske strane to objašnjava kao želju i nastojanje da se Kosovo u kritičnom trenutku obelodanjivanja Haradinajeve optužnice umiri, odnosno zbog toga „što su propustili da kidišu na Srbe opkoljene u enklavama" (Ljiljana Smajlović).

Kao komandant zone „Dukađin", Haradinaj je slovio za najpouzdanijeg zapadnog saveznika na Kosovu, čiji su borci, osim sukoba sa srpskim snagama bezbednosti, veliku pomoć avijaciji NATO pružali i u otkrivanju neprijateljskih položaja. Posle rata, tokom demilitarizacije OVK u snage za borbu protiv elementarnih nepogoda, Haradinajeve jedinice su se najbrže transformisale u Kosovski zaštitni korpus, zarad čega su mu povremeno opraštali „sitne nestašluke", poput oružanih obračuna sa rivalskim klanovima na zapadu Kosova. U takvim obračunima, navode poznavaoci tamošnjih zbivanja, ubijeno je i nekoliko potencijalnih svedoka koje bi glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte rado videla na svojoj strani.

Po izvorima iz inostranstva, a posebno onih iz Nemačke i Švajcarske, bio jedan od organizatora nasilja i etničkog čišćenja Srba u organizovanom pogromu od 17. do 19. marta 2004. godine.

Polovinom aprila 2005. u bilizini sela Volujak, južno od Kline, forenzičke ekipe UNMIK započele su otkopavanje masovne grobnice. Zbog nedostupnosti terena oko jame u koju su bacani leševi Srba i drugih nealbanaca, prema rečima UNMIK-ove kancelarije za nestala lica, predstoji dugotrajno iskopavanje. Zbog sumnje da u okolini postoji veći broj sličnih masovnih grobnica UNMIK će nastaviti rekognisticiranje terena. Područje oko Kline i jame Volujak bilo je tokom 1998. i 1999. u tzv. zoni koju je kontrolisala jedinica OVK na čijem je čelu bio Ramuš Haradinaj.

Haradinaj je napisao knjigu Priča o ratu i slobodi koja je objavljena 2002. i u kojoj iznosi detalje o stvaranju OVK i sukobima sa srpskom policijom. Haradinaj govori francuski i engleski jezik. Oženjen je novinarkom Anitom Mućaj, s kojom ima kćerku, a iz prethodnog braka ima sina.

Zločini koji mu se pripisuju prema optužnici[uredi - уреди]

Trojica optuženih su – kaže se u optužnici – odgovorni za udruženi zločinački poduhvat, čiji je cilj bio uspostavljanje potpune kontrole OVK u regionu Dukađin (Metohija) napadanjanjem, proganjanjem i nezakonitim uklanjanjem srpskih civila, kao i nasilnim potiskivanjem kolaboracije Albanaca i Roma sa srpskim vlastima. U tom cilju, srpsko, romsko i albansko civilno stanovništvo je zastrašivano, otimano, pritvarano, prebijano, mučeno i ubijano. Pored trojice optuženih, u optužnici se navodi još desetak imena osoba koje su takođe učestvovale u realizaciji zajedničkog zločinačkog poduhvata.

Na njegovu inicijativu u Glođanu je formirana specijalna jedinica OVK "Crni orlovi", kojoj se pripisuje odgovornost za mučenja i ubijanja više desetina srpskih civila, čija su tela nađena u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani. Vlasti u Beogradu optužile su Haradinaja da je odgovoran za mnoge zločine nad Srbima u tom delu Pokrajine i za njim raspisale poternicu. Optužen je da je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa.[2]


Prema izvodima iz sudskih spisa na osnovu kojih je Okružni sud i sproveo istragu 1. septembra 2007. protiv njega Haradinaj je između ostalog naredio da se u podrumima Hotela Paštrik osnuje provizorni zatvor, u koji su pripadnici OVK dovodili i zatvarali civile nealbanske nacionalnosti.

Po naredbi Haradinaja, civili su tri dana mučeni, seksualno zlostavljani i silovani posle čega su neke od zatvorenih, Albanci odveli do obale reke Erenik u blizini klanice Agimi gde su ih streljali.

U noći između 13. i 14. juna Haradinijevi sledbenici i njegovi podređeni, silovali su i Bedrija Šalju.

Dokument Komiteta za ratne zločine, potkrepljen fotografijama i iskazima svedoka, po kojem je Ramuš Haradinaj naredio da se srpski civili, koji su 12. juna 1999. godine zaustavljeni u koloni svatova, muče, siluju i, na kraju, pokolju i streljaju. Haradinaj je lično ubio neke od civila. Oni su prvo odvedeni u podrum hotela "Paštrik", gde je maloletnu mladu silovao. Jednoj žrtvi nožem je odsečeno uvo, a potom su drugi terani da to uvo pojedu. Svi osim mlade streljani su na putu između Đakovice i Prizrena.

Optužnica[uredi - уреди]

Dana 4. marta 2005, sudija Bonomi je potvrdio optužnicu protiv Ramuša Haradinaja, Idriza Balaja i Lahija Brahimaja i naložio da bude zapečaćena. Taj nalog je prestao da važi 10. marta 2005.

Svi su u prvom pojavljivanju pred Haaškim tribunalom odbacili vlastitu krivicu za ratne zločine nad kosovskim Srbima, Romima i Albancima za koje su optuženi.

Udruženi zločinački poduhvat[uredi - уреди]

Prema navodima Optužnice, udruženi zločinački poduhvat u kojem su optuženi učestvovali nastao je u aprilu 1998. ili pre tog meseca, a imao je za cilj da Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) uspostavi potpunu kontrolu nad svojom operativnom zonom Dukađin, putem napada tamošnje civilno stanovništvo i njihovog i proganjanja, to jest putem protivpravnog uklanjanja srpskih civila s tog područja i nasilnog suzbijanja svakog stvarnog ili pretpostavljenog vida saradnje tamošnjih albanskih ili romskih civila sa Srbima. Njegov zločinački cilj je uključivao zastrašivanje, otmice, zatvaranje, premlaćivanje, mučenje i ubijanje ciljnog civilnog stanovništva.

Optužbe[uredi - уреди]

Ramuš Haradinaj tereti se po:

  • 17 tačaka za zločine protiv čovečnosti – kažnjive po članu 5 Statuta Međunarodnog suda, progon (maltretiranje, nehumana dela, uništavanje imovine, protivpravno zatvaranje, deportaciju ili prisilno premeštanje civila, ubistvo, silovanje); nehumana dela; deportaciju i druga nehumana dela; pritvaranje i druga nehumana dela; ubistvo i druga nehumana dela; silovanje i druga inhumana dela, i
  • 20 tačaka za kršenja zakona i običaja ratovanja – kažnjiva po članu 3 Statuta Međunarodnog suda: okrutno postupanje, ubistva, silovanje.

Oslobađajuća presuda i njeno poništavanje[uredi - уреди]

Haški tribunal je 3. aprila 2008. doneo oslobađajuću presudu Ramušu Haradinaju. Prema oceni Pretresnog veća, Tužilaštvo je dokazalo da su pripadnici OVK počinili zločine, uključujući ubistva, okrutno postupanje, mučenja i silovanja, ali (osim u dva slučaja kada su u pitanju drugi optuženi) nije dokazalo „van razumne sumnje“ da su u to bili umešani ili odgovorni i sam Haradinaj i drugi optuženi. Sud je u presudi ocenio da je stečen „snažan utisak da se suđenje odvijalo u atmosferi u kojoj se svedoci nisu osećali bezbedno“ i da su „teškoće vezane za pribavljanje dokaza predstavljale značajnu karakteristiku ovog suđenja“.[3] Haški sud je u julu 2010. poništilo oslobađajuću presudu zbog zastrašivanja svjedoka.[4]

Ponovljeno suđenje[uredi - уреди]

Haški tribunal je 2011. ponovo pokrenuo optužnicu protiv Haradinaja za zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja 1998.[4] Novi postupak uključuje i optužnicu za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem zlostavljanja Srba, Albanaca i Roma, te ubistva i mučenja u logoru OVK u Jablanici, Opština Đakovica.[5]

Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. "OVK ubijao srpske policajce svakog dana, na svakom mjestu..." (sr). Radio televizija Republike Srpske. 16. 8. 2011.. http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=44665. pristupljeno 17. 8. 2011.. 
  2. www.un.org - Predmet Haradinaj i drugi (IT-04-84)
  3. Oslobađajuća presuda Haradinaju. B92, 3. april 2008.
  4. 4.0 4.1 "Hag: Ponovljeno suđenje Haradinaju" (sr). Radio televizija Republike Srpske. 18. 8. 2011.. http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=44748. pristupljeno 19. 8. 2011.. 
  5. "Hag: Novo suđenje Haradinaju, Balaju i Brahimaju" (sr). Radio televizija Republike Srpske. 11. 8. 2011.. http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=44790. pristupljeno 19. 8. 2011.. 

Literatura[uredi - уреди]