Plemeniti gas

Izvor: Wikipedia
Redni broj Ime Simbol
2 Helij He
10 Neon Ne
18 Argon Ar
36 Kripton Kr
54 Ksenon Xe
86 Radon Rd
118 Ununoktij Uuo

Elementi O grupe nazivaju se još i plemenitim gasovima, dok su se ranije nazivali inertnim gasovima jer se verovalo da se nulto*valentni i da ne grade jedinjenja. Otuda potiče naziv same grupe. Sada se u hemijskoj literaturi ova grupa sve češće naziva VIIIa grupom. U ovu grupu elemenata spadaju: helijum (He), neon (Ne), argon (Ar), kripton (Kr), ksenon (Xe) i radon (Rn). Radon je radioaktivan sa poluvremenom raspadanja od 3,8 dana. Proizvod je radioaktivnog raspadanja (dezintegracije) radijuma. Ovi elementi su počeli da se primenjuju tek 1910. kada je otkriveno da električna struja pri prolasku kroz ove elemente daje obojenu svetlost. Do 1910. godine plemeniti gasovi su imali samo teoretski značaj. Zajednička oznaka za elektronsku konfiguraciju ove grupe je ns2 np6 (sa izuzetkom helijuma čija je konfiguracija ns2 )sa popunjenim valentnim orbitalama.

Opšta svojstva elemenata u grupi[uredi - уреди]

Zbog vrlo stabilne konfiguracije elementi ne mogu primiti nijedan elektron, a da se ne počne popunjavati novi elektronski nivo. Popunjene elektronske orbitale ne daju mogućnost međusobnog spajanja atoma ovih elemenata, te su u sva tri agregatna stanja monoatomi. Plemeniti gasovi imaju vrlo visoke vrednosti za energiju jonizacije tako da teško mogu otpustiti elektron. Među atomima postoje samo Van Der Valsove privlačne sile. One rastu sa porastom atomskog broja, a sa njima temperatura topljenja i ključanja. Plemeniti gasovi nemaju miris i ukus, a u vodi se slabo rastvaraju. Za helijum koji ima samo 2 elektrona vrednosti topljenja i ključanja su najmanja. Helijum nije dobijen u čvrstom stanju. Plemeniti gasovi ulaze u sastav atmosfere. Dobijaju se frakcionom destilacijom tečnog vazduha.

Primena plemenitih gasova[uredi - уреди]

Helijum se koristi za punjenje balona. "Helijumov vazduh" se daje roniocima jer se helijum manje rastvara u krvi od azota te se brže mogu dizati prema površini- sprečava kiseonsku bolest. Helijum služi za ispitivanje materije pri vrlo niskim temperaturama. Pretpostavlja se da je tečan i pri apsolutnoj nuli.

Neon se upotrebljava za punjenje reklamnih svetlećih cevi. Ako pod smanjenim pritiskom dođe do električnog pražnjenja kroz neon javlja se narandžasto-ljubičasta svetlost. Ukoliko se doda živina para i argon boja se menja do tamnoplave i zelene.

Argon se koristi za punjenje sijalica, kao i za zavarivanje u tehnici jer daje inertnu atmosferu. Koristi se i za punjenje svetlećih cevi.

Kripton i ksenon se takođe koriste za punjenje sijalica.

Plemeniti gasovi se koriste i u laserskoj tehnici.

Jedinjenja plemenitih gasova[uredi - уреди]

Plemeniti gasovi mogu da grade jedinjenja iako imaju veoma stabilnu elektronsku konfiguraciju. Prvo jedinjenje plemenitig gasova je napravljeno 1962. godine. Pri sobnoj temperaturi izvršeno je mešanje tamnocrvenih para platine heksafluorida PtF6 sa viškom ksenona; nastalo je čvrsto žuto kompleksno jedinjenje ksenon-heksafluoroplatinat, XePtF6

Do danas je napravljeno više stotina jedinjenja ksenona; npr. sa fluorom XeF2 , XeF4 , XeF6 ; sa kiseonikom XeO3. Neka od njih su veoma stabilna, kao na primer Rb2XeF8 koji se ne razlaže ni na 400°S. Dobijena su i neka jedinjenja kriptona i radona.

Jedinjenja plemenitih gasova nemaju praktičnu primenu, te njihovo dobijanje ima samo teorijsku vrednost.