Petrograd (roman)
| Petrograd | |
|---|---|
 naslovna strana originalnog izdanja iz 1916 | |
| Autor(i) | Andrej Beli |
| Država |  Rusko Carstvo |
| Jezik | ruski |
| Žanr(ovi) | roman |
Petrograd (rus. Петербург) roman je ruskog književnika Andreja Belog. Smatra se jednim od najvažnijih proznih ostvarenja simbolizma ruske i svetske književnosti. Roman ima dugu i složenu istoriju autorskih redakcija teksta. Prva verzija je objavljena 1912, druga je izdana periodično u časopisu Širin tokom 1913. i 1914, koja je štampana u obliku knjige 1916. godine. Nezadovoljan konačnim ishodom Beli je skratio tekst gotovo za trećinu i izmenjenu verziju objavio u Berlinu 1922.[1] Ova takozvana berlinska verzija se najčešće uzima za konačnu.
Radnja se odigrava u Sankt Peterburgu 1905. Nikolaj Apolonovič Ableuhov, student filozofije, obećava revolucionaroj grupi, čiji je član, da će izvršiti atentat na svog oca Apolona Apolonoviča, senatora i zaposlenika u ministarstavu, tako što će postaviti tempiranu bombu u očevu radnu sobu. Posebnost ovog romana se ne ogleda u zapletu, već u originalnoj i kompleksnoj formi. Napisan u fragmentima, sa repetatitivnim delovima, u ahronološlkom nizu i jezikom zasnovanim na stalnim poigravanjem ritmom i slojevima zvučanja, roman gotovo da podriva logičku i klasičnu strukturu romanesknog obrasca. Čitalac je pozvan da aktivno učestvuje, više nego što se to obično očekuje, pri rekonstruisanju i povezivanju narativnih delova. U Petrogradu su prisutne opsesivne teme i motivi Andreja Belog: položaj Rusije između Istoka i Zapada, apokaliptična vizija iz koje će proizići vaskrsenje, sukob oca i sina, haosa i sklada, birokratija, Štajnerova antropozofija, misticizam Vladimira Solovjova, zapadne filozofske ideje (Marks, Kant, Niče) i dr. Veliki broj sižejnih linija i likova sadrže reference na ruske devetnaestovekovne klasike Puškina, Gogolja, Dostojevskog i Tolstoja.[2] Po povratku iz emigracije Beli je preradio Petrograd u dramu koja je prvi put izvedena novembra 1925. godine Ocenjena kao oda terorističkim akcijama esera, drama se nije dugo zadržala na sceni.[3] Rusko-američki književnik Vladimir Nabokov popularisao ga je van granica Rusije, tvrdeći da je pored Džojsovog Uliksa, Kafkinog Preobražaja i prve polovine Prustovog U traganju za izgubljenim vremenom, u pitanju najbolji roman dvadesetog veka.[4][5][6] Srpski prevod je načinila Milica Nikolić, koji je prvi put objavljen 1961. godine.
Vidi još[uredi | uredi kod]
- Konstantin Pobjedonoscev, pravnik, političar i ideolog koji je poslužio kao model za lik Apolona Apolonoviča;
- Boris Savinkov, književnik i revolucionar koji je poslužio kao model za lik Nikolaja Apolonoviča;
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Stojnić 1996: str. 397
- ↑ Malmstad & Maguire 1978: str. XIII
- ↑ Stojnić 1996: str. 412
- ↑ 1965, Nabokov's television interview TV-13 NY
- ↑ Nabokov and the moment of truth na YouTube
- ↑ Malmstad & Maguire 1978: str. VIII
Literatura[uredi | uredi kod]
- Stojnić, Mila (1996). „Peterburg Andreja Belog”, pogovor u: Andrej Beli, Petrograd. Svetlokomerc. ISBN 86-7190-004-5.
- Malmstad, John E.; Maguire, Robert A. (1978). Petersburg. Indiana University Press. ISBN 0-253-20219-1.