Откровење

Izvor: Wikipedia
(Preusmjereno sa Otkrivenje)

У религији и теологији, откровење, откривење или објава (grčki: Ἀποκάλυψις apokalipsis - подизање вела) је деловање којим Бог открива себе свету. Божанско откривање не треба схватити само као саопштавање учења, већ и откривање и преко дела, догађаја, знакова и чуда.

Многе религије своје верске текстове виде као божански или натприродно објављене или инспирисане.

Грчка реч апокалипса се данас најчешће користи у значењу смак света.

Објава у хришћанству[uredi - уреди]

У хришћанству се веома рано јавио проблем односа нових објава према објави која је дана по Исусу Кристу и у апостолско доба.[1] Католичка теологија је много касније терминолошки фиксирала говор о службеној (јавној) објави, која је за све вјернике обавезна, али која је закључена »смрћу задњега апостола«, и приватној објави, која је увијек могућа, али не може бити опћеобвезатна.[1]

Дијалог откривења[uredi - уреди]

У раном хришћанству је био посебно популаран књижевни жанр тзв. дијалог откривења, који се разликује од платонског дијалога, у којем се до рађања знања долази поступно, кроз конверзацијски процес аргумента, протуаргумента и разјашњења. Дијалог откривења, пак, слиједи књижевну форму звану eratapokriseis ("питања и одговори"), у којем су искушеници откривали истину од духовног ауторитета у облику катехетских одговора на актуелна питања.[2]

Дијалоге откривења налазимо у многим паганским херметичким, и гностичким кршћанским текстовима, укључујући и многе из збирке Наг Хамади (Иванов апокриф, Софија Исуса Криста, Расправа о Осмом и Деветом, Дијалог Спаситеља, Петрова посланица Филипу). Ти дијалози су обично смјештени у временски оквир између Исусовог ускрснућа и узашашћа, када се Спаситељ на земљи указао у свом правом божанском облику, тако да су и он и његов наук изабраним апостолима доступни у облику с којег је подигнут облак материјалнога, који - сматрало се - замућује духовни значај његова параболичног земаљског наука прије ускрснућа. Овај посебан наук може бити појашњење његовог мање јасног земаљског наука, или чак ново откривење одређеним апостолима.[2]

Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)
  2. 2.0 2.1 Izvorni koptski tekstovi (Knjiga Tome Athletesa, uvod: John D. Turner)

Види још[uredi - уреди]